VAŠE PRIČE: BOLJE 10 MINUTA KASNIJE NEGO 30 GODINA RANIJE…

“Sinoć je u Novom Travniku čovek cimnuo volan automobila pri velikoj brzini. U tom trenutku prestao je da bude samo čovek. Kola su kao metak težak nekoliko tona rikošetirala o ivičnjak, uletela na trotoar, počistila majku, njeno dvoje dece i još petoro ljudi. Direktno pod točkove pale su majka i njena devetogodišnja ćerkica. Postao je ubica.

Na mestu su ostale mrtve. Njen četvorogodišnji sin ostao je da povređen plače na pločniku, vrištao je neutešno svestan da je upravo ostao bez majke i sestre. Policija je zvala oca. “Pregažene su vam supruga i ćerkica, nije im bilo spasa, sina vam voze u bolnicu”.

“Molim vas, recite mi, hoće li mi makar on preživeti”. “Ne znamo”. Jedan čovek u Travniku danas sedi u bolničkoj sobi i čeka da sinu kaže strašne vesti, ali bar da može nešto da mu kaže. U petak popodne, imao je porodicu. Sada se nada da će barem sačuvati najmlađe dete. Subota je. Pićete. Setite se poziva koji je primio ovaj čovek. Pozovite prevoz.”