Afere ‘prisluškivanja’ političara u Srbiji bez poznatog ishoda

Još jedna u nizu afera o prisluškivanju otvorena je na političkoj sceni Srbije. Predsednik države Aleksandar Vučić objavio je kako zna da je bio prisluškivan, na šta je ministar policije Aleksandar Vulin poručio „predsednik je rekao istinu, na nama je da tu istinu potvrdimo“, piše Radio Slobodna Evropa.

U danima kada afera „puni“ novinske stupce, u Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) ljudi zaduženi za sektor bezbednosti nisu bili dostupni za komentar 4. januara.

Prema rečima Predraga Petrovića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), nevladine organizacije koja se bavi pitanjem bezbednosti, narativ o ugroženosti visokih državnih funkcionera, pre svih predsednika i premijera, postoji u kontinuitetu.

Petrović, međutim, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) dodaje da izostaje sudski ishod tih slučajeva, odnosno otkrivanje ko je odgovoran za nezakonito prisluškivanje predsednika.

„Kako je moguće da neko nekažnjeno prisluškuje najviše državne funkcionere, šta rade Vojno bezbednosna agencija i Bezbednosno informativna agencija, ko je u tom slučaju odgovoran“, pita Petrović.

Više javno tužilaštvo i Republičko javno tužilaštvo nisu odgovorili na upit RSE da li su počeli da postupaju povodom navoda predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je bio prisluškivan. Takođe nisu odgovorili ni na pitanje kakav je ishod bio u prethodnim slučajevima navoda o prisluškivanju državnih zvaničnika i političara.

RSE je pokušao da dobije komentar i od poslanika SNS-a, predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Igora Bečića i člana odbora Vladimira Đukanovića, ali su njihovi telefoni bili nedostupni.

Medijske navode o ispitivanju policajaca Petar Petrović iz BCBP vidi kao održavanje priče.

„Teško je poverovati da bi neko iz policije mogao godinu i po dana da prisluškuje predsednika a da to neko ne primeti, posebno Vojno bezbednosna agencija i Bezbednosno informativna agencija koje su zadužene da kontraobaveštajno štite predsednika“, ocenjuje Petrović.

List Večernje novosti objavio je da Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova obavlja istražne radnje i da su u toku saslušanja pripadnika Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije u čijoj nadležnosti je i sprovođenje elektronskog nadzora.

Šta do sada znamo?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 31. decembra na TV Pink izjavio da su ga prisluškivale domaće sužbe, a da će nadležni organi utvrditi da li su bile povezane sa strancima.

„Mislim da znam ko stoji iza toga, ali ne bih da izlazim s tim u javnost”, rekao je Vučić poručujući da se time bave nadležni organi.

Dodao je i da je prisluškivanje predsednika države direktan pokušaj državnog udara.

Vučić je istog dana, za list Kurir, rekao da ne zna direktno imena ljudi koji su ga slušali.

“Ali, da, mislim da znam ko stoji iza toga”, rekao je i naveo da to traje godinu i po dana.

Tri dana kasnije ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin poručio je da će nadležne službe u okviru Ministarstva doći do istine.

„Predsednik je rekao istinu, na nama je da tu istinu potvrdimo i da se potrudimo da se to nikada više ne desi“, rekao je Vulin 3. januara za TV Prva.

On je dodao da su nadležne službe informisale predsednika o tome da je postojala praksa njegovog prisluškivanja. Vulin je još rekao da je rano da se priča o tome šta je bio cilj prisluškivanja predsednika.

Šta je poručeno iz Vučićeve stranke?
U međuvremenu je Vladimir Đukanović, poslanik Vučićeve Srpske napredne stranke i član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, rekao 4. januara za list Alo da ima saznanja da su predsednika sve do nedavno prisluškivali pojedini ljudi iz policije.

On je ocenio i da je do ove situacije došlo jer skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti koji nadzire i BIA (Bezbednosno informativna agencija) i VBA (Vojno bezbednosna agencija) nema nadležnosti da motri i na policiju, koja je po njegovom zaključku potpuno nekontrolisana.

Predrag Petrović iz BCBP podseća, međutim, da se ova nevladina orgazanicija godinama zalagala da skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti kontroliše kako policija primenjuje te mere zbog bojazni da postoje ljudi u policiji koji nezakonito prisluškuju, ali ne nosioce najviših državnih funkcija, već kritičare vlasti.

„Bilo bi zanimljivo videti zašto tada Đukanović ništa nije uradio po tom pitanju“, kaže Petrović.

Vladimir Đukanović je u izjavi 4. januara pozvao Vulina da hitno sprovede istragu u svom ministarstvu i pohapsi sve nalogodavce i izvršioce.

Vulin je na čelu ovog ministarstva od formiranja nove Vlade Srbije u oktobru, kada su se on i Nebojša Stefanović rotirali na čelnim pozicijama u ministarstvima policije i odbrane.

Tu rokadu pratile su spekulacije o postojanju sukoba između Vučića i Stefanovića, ali je sam Vučić tada rekao da se Stefanovićevo prebacivanje u Ministarstvo odbrane ne može posmatrati kao kazna.

Optužbe na račun policije stigle su i iz Vučićeve Srpske napredne stranke odakle poručuju da je prisluškivanje predsednika od strane policije „ništa drugo nego priprema ili pokušaj državnog udara“.

„Država mora jače nego ikada da pokaže snagu i odlučnost da ovo istera do kraja. Bez obzira na to ko je u pitanju, bez obzira o kome se radi, da li je u pitanju ministar, državni sekretari, pomoćnici ministra ili bilo ko drugi“ rekao je član Predsedništva SNS-a Luka Petrović, kako je objavljeno na sajtu ove stranke 4. januara.

Pajtić: Uznemiravanje javnosti ako nema detalja
Nekadašnji predsednik Vlade Vojvodine i u to vreme lider Demokratske stranke Bojan Pajtić, koji je i sam 2015. izneo tvrdnju da je prisluškivan, ocenjuje da je to što se „danima i danima“ najavljuje da je predsednik države bio prisluškivan, neodgovorno ponašanje predstavnika režima.

„Ukoliko je predsednik države bio prisluškivan od strane bilo koga iz neke državne institucije, a danima se ne objavljuje ko stoji iza toga, to unosi nemir u javnost. Ukoliko je moguće da neko iz institucija sistema prisluškuje predsednika države šta mogu da očekuju građani“, rekao je za RSE Pajtić.

On dodaje da šta god da je bio razlog prisluškivanja bilo koga, javnost zaslužuje da zna zašto se to dogodilo, ukoliko je bilo protivzakonito ko je to učinio, a onaj ko je to učinio mora biti kažnjen.

„Ili nisu smeli da izlaze sa takvim podatkom ukoliko nemaju nameru da javnosti kažu ko stoji iza prisluškivanja predsednika ili ako su imali nameru da govore o tome onda su morali da objave i ko je to učinio“, poručuje Pajtić.

Kako se prisluškuje?
Za prisluškivanje, odnosno uvid u sadržaj komunikacija, potrebno je odobrenje nadležnog suda, objašnjava Petar Petrović iz BCBP.

Dodaje da u zahtevu za prisluškivanje mora da postoji osnov sumnje, odnosno navodi da je ta mera nužna i srazmerna kako bi bila odobrena.

„Sve drugo predstavlja nezakonitu primenu mera“, napominje on.
I bivši načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Srbije general Rodoljub Milović izjavio je 4. januara da je bez odluke pravosuđa nemoguće prisluškivati predsednika države.

“Dok sam ja bio šef UKP-a bilo je nemoguće prisluškivati bilo koga bez odluke pravosuđa. U sve što smo mi radili uvid je imala Bezbednosno-informativna agencija (BIA). Da li je u međuvremenu odvojen taj sistem UKP-a za prisluškivanje od BIA, ja zaista ne znam”, rekao je Milović agenciji Beta.

Na pitanje ko bi mogao da naredi prisluškivanje predsednika države, Milović je rekao da prisluškivanje ne može niko da naredi osim u slučaju da je predsednik povezan s nekim kriminalcem.

Prethodni slučajevi navoda o prisluškivanju
Tvrdnja o prisluškivanju Aleksandra Vučića nije nova.

U avgustu 2019. godine sam Vučić je rekao da je bio predmet praćenja i nadgledanja tajnih srpskih službi u poslednjih 25 godina i tada je na TV Pink čitao sa dokumenata na kojima je stajala oznaka “državna tajna”.

Posle je tvrdio da je oznaku tajnosti skinuo u skladu sa zakonom.

U novembru 2014. godine zastupnik direktora Vojno bezbednosne agencije (VBA), brigadni general Petar Cvetković, rekao je da je u beogradskom hotelu Kraun plaza, u prostoriji u kojoj je premijer Aleksandar Vučić trebalo da održi sastanak, pronađena neprijavljena kamera koja je snimala i zvuk.

U julu 2019. godine tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović je, prilikom isporučivanja helikoptera kompanije Erbas, izjavio da je Vučić u kontinuitetu bio prisluškivan od 1995, zatim ponovo od 2000. do 2003, i ponovo od 2007. do 2012. godine, kroz mete koje su određene licima sa kojima je komunicirao.

Tada je reagovao i bivši predsednik Srbije i lider opozicione Socijaldemokratske stranke Boris Tadiće, koji je tražio od tužilaštva da utvrdi ko je nezakonito prisluškivan.

Istovremeno je najavio krivičnu prijavu protiv Vučića pozivajući se na izjavu lidera Srpske radikalne stranke i haškog osuđenika Vojislava Šešelja koji je, po povratku iz Haga 2014. godine, kako su preneli mediji, izjavio da je Vučić 2008. godine kupio opremu za prisluškivanje i da je Tadića prisluškivao dok je bio na čelu države.

Vučić je 3. avgusta tokom obilaska radova na Trgu republike u Beogradu odgovorio da Šešelj nije rekao istinu i optužio nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića da se bavio prisluškivanjem.

Tada je i Ivica Dačić, koji je u to vreme bio šef diplomatije, a danas predsednik Skupštine Srbije, rekao da su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić dok su bili funkcioneri opozicione Srpske radikalne stranke bili prisluškivani i da je, dok je on bio ministar unutrašnjih poslova, naložio istragu o tome. Međutim, nije naveo kakav je bio epilog te istrage.

Zoran Živković, predsednik Vlade nakon ubistva premijera Zorana Đinđića potvrdio je da je Vučić bio prisluškivan u policijskoj akciji Sablja u okviru istrage ubistva premijera.

On je tada za list Danas rekao da su prisluškivani pripadnici beogradskog podzemlja, a da je Vučić tada “hvatan” u komunikaciji sa njima.

Tomislav Nikolić je 2012. godine, nakon što je postao predsednik Srbije izjavio da su on i tadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić bili prisluškivani.

Nikolić je ponovo 2013. i 2015. izjavio da ga službe prisluškuju i da nema poverenje u BIA (Bezbednosnu informativnu agenciju).

I lideri opozicije su iznosili navode da imaju saznanja da ih policija prisluškuje.

U julu 2019. godine Dragan Đilas je na konferenciji za novinare rekao i da Savez za Srbiju (tadašnja opoziciona grupacija) ima podatke da je septembra 2018. godine počela akcija Uprave kriminalističke policije kojom se prate lideri opozicije.

U septembru 2015. godine tadašnji predsednik Vlade Vojvodine i lider Demokratske stranke Bojan Pajtić postavio je pitanje državnim organima ko i s kojim pravom prisluškuje predsednika Vlade Vojvodine i lidera najveće opozicione stranke”.

On je tada na konferenciji za novinare u Novom Sadu potvrdio da su transkripti razgovora između njega i predstavnice firme “Kontinental Vind Partners”, Lidije Udovički, objavljeni na sajtu Telepromter, autentični.

U tom transkrpitu telefonskog razgovora Lidija Udovički se žali Bojanu Pajtiću da joj tadašnji direktor JP “Elektromreže Srbije”, Nikola Petrović traži dva miliona evra kako bi se vetro-park priključio na mrežu EMS-a.

Nikola Petrović je odbacio te navode.

Bojan Pajtić kaže za RSE da od nadležnih organa nikada nije dobio zvaničan epilog tog događaja.

On navodi da je jedina instanca na nivou države, koja je tada profesionalno odreagovala, bio tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković.

„Kada sam ja tvrdio da se meni dogodilo za sat vremena su predstavnici režima tvrdili kako je ta priča o prisluškivanju izmišljotina. Za sat vremena nije moguće sprovesti istragu, oni su isključivo markentinški reagovali kada je u pitanju prisluškivanja nekoga ko ne pripada njihovoj političkoj grupaciji“, kaže Pajtić.

Navodi o prisluškivanju u regionu
Prisluškivanje nije specijalnost samo Srbije.

U februaru 2015. godine, tadašnji lider opozicije u Severnoj Makedoniji Zoran Zaev objavio je da je tužilaštvu predao dokaze o nelegalnom prisluškivanju više od 20.000 građana, za šta su, kako je rekao, odgovoran premijer Nikola Gruevski i direktor Službe državne bezbednosti Saša Mijalkov.

Nakon toga u Skoplju je formirano Specijalno javno tužilaštvo koje je trebalo da istraži sadržaj „bombi” kako su nazvana saznanja o prisluškivanju do kojih je došla opozicija.

U 2019. godini u Crnoj Gori je deo portala objavljivao navodne audio zapise tajno snimljenih telefonskih razgovora Milana Roćena, savetnika predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, koji su sa raznim sagovornicima obavljani tokom 2006. godine.

Poslednji primer dolazi iz Banjaluke.

“Ni tvoja partija ne želi da te kandiduje, evo pitaj ove iz Srpske demokratske stranke (SDS) ja im slušam telefone i znam”, rekao je član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik za govornicom Skupštine Republike Srpske kada se u maju 2020. godine obraćao poslanicima opozicije.


Svi zainteresovani mogu se priključiti BESPLATNO na OVOM linku, uz aktivno učešće u dijeljenju informacija sa ostalim članovima! Pristupiti možete jednostavno i porukom na naš Viber broj + 387 62 59 69 79