Birokratija i politički konsenzus usporavaju energetsku tranziciju u BiH
Kapitalni javni projekti u Bosni i Hercegovini, posebno u sektoru infrastrukture i energetike, često se finansiraju kreditima stranih banaka ili se izvođači radova biraju među stranim kompanijama.
Dok Evropska unija planira zatvoriti sve termolektrane i rudnike u BiH do 2050. godine, birokratski izazovi i nedostatak političkog konsenzusa usporavaju prelazak na obnovljive izvore energije, kao što su solarni paneli.
Na nedavnom okruglom stolu o finansiranju javnih projekata, životnoj sredini i ekonomskoj održivosti termoelektrana na ugalj, istaknuto je da su termolektrane postale neefikasne zbog lošeg kvaliteta uglja i visoke proizvodne cijene. Takođe, učesnici panela su se složili da administrativne prepreke otežavaju instalaciju fotonaponskih sistema, što dovodi do zaštite monopola elektroprivreda.
Zoran Pavlović, ekonomista, naglašava za BN da birokratija na svim nivoima sprečava instalaciju solarnih panela, što je ključna alternativa za proizvodnju struje. Dragan Ostić iz Centra za životnu sredinu i energetska tranzicija smatra da je potrebno napraviti konkretan plan i omogućiti transparentnost u energetskom sektoru kako bi se izbjegao kolaps.
Damir Miljević iz Centra za održivu energetsku tranziciju RESET ukazuje da elektroprivrede u mnogim evropskim zemljama nisu bile predvodnici energetske tranzicije, već su često bile prepreka zbog monopola. Prema njegovom mišljenju, elektroprivrede bi trebale da se fokusiraju na usluge poput balansiranja i skladištenja električne energije umjesto na samu proizvodnju.
Prelazak s fosilnih goriva na obnovljive izvore energije u BiH zahtijeva politički konsenzus i velika ulaganja u niskokarbonske tehnologije. Evropska unija postavila je rok do 2050. godine za zatvaranje termoelektrana, ali proces prelaska na obnovljive izvore može trajati duže zbog pomenutih izazova.
