U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome u kojoj meri je pravosuđe u Srbiji i Bosni i Hercegovini u službi vlasti.
Sagovornici su bili Meddžida Kreso, bivša predsednica Suda Bosne i Hercegovine, i Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije. Bilo je reči o tome kako sudije i tužioci vode računa da se ne zamere vlastima da ne bi izgubili posao, kako je predsednik suda u Srbiji na poklon dobio stan u zamenu za blažu kaznu, kako su svi članovi Visokog sudskog i tužilačkog veća u Bosni i Hercegovini stali iza svog predsednika Milana Tegeltije za koga postoji sumnja da je umešan u korupcionašku aferu, zašto su svi slučajevi korupcije funkcionera u Bosni i Hercegovini završili u fijokama tužilaca, o harangi koju je vladajuća stranka u Srbiji vodila protiv sudije Miodraga Majića zato što se usudio da kritikuje zakon koji je predložila vlada, kao o tome kako su se sudije Milan Blagojević i Branko Perić našli pred disciplinskom komisijom zato što su javno kritikovali bosanskohercegovačko pravosuđe.
Omer Karabeg: Koliki je uticaj političara na pravosuđe u Bosni i Hercegovini?
Meddžida Kreso: Već duže vrijeme evidentan je vrlo jak politički uticaj na pravosudni sistem Bosne i Hercegovine. On nije direktan, političari ostvaruju uticaj indirektno – instaliranjem svojih kadrova u Visoko sudsko i tužilačko vijeće koje bira sudije i tužioce. Svjedoci smo afera koje proizvodi takav uticaj.
Zoran Ivošević: Izvršna vlast u Srbiji vrši snažan pritisak na pravosuđe. Narodna skupština sve više postaje servis za usvajanje zakonskih predloga vlade i to po hitnom postupku bez parlamentarne rasprave. Sudska vlast ima kompleks niže vrednosti prema izvršnoj i zakonodovanoj vlasti. Ona nema snage, niti kuraži da se u osetljivim političkim predmetima odupre dnevnoj politici. A da bi to mogla, mora se osloboditi kompleksa niže vrednosti. To joj, nažalost, još nije pošlo za rukom. Predsednik države, čija su ovlašćenja veoma skromna poput onih koje ima engleska kraljica, prigrabio je sva ovlašćenja vlade, što mu je kao svom mentoru dopustila premijerka Ana Brnabić uz prećutnu saglasnost svih ministara. U njegovim rukama je sva vlast. Najavljuje donošnje i ukidanje zakona i promenu državne granice u vezi sa Kosovom, iako je to posao Narodne skupštine. Utvrđuje i sprovodi unutrašnju i spoljnu politiku, iako je to posao vlade. Saopštava ko je, a ko nije učinio kažnjivo delo, iako je to posao sudova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa predsedavajućim delegacije Evropskog parlamenta pri Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU Eduardom Kukanom, Beograd
U BiH nema slučaja Sanader
Omer Karabeg: Da li sudijama i tužiocima zavisi karijera od vlasti? Recimo, može li mu se desiti da ne bude ponovo izabran, ako ne postupi onako kao vlast od njega očekuje?
Meddžida Kreso: Sudije u Bosni i Hercegovini bira regulatorno tijelo – Visoko sudsko i tužilačko vijeće u čijim rukama je skoncentrisana nevjerovatna moć. Članovi tog vijeća mogu raditi što hoće, birati koga hoće, jer nikome ne odgovaraju – ni izvršnoj, ni zakonodavnoj vlasti. Političari ne biraju niti smjenjuje sudije i tužioce. To radi Visoko sudsko i tužilačko vijeće koje ih bira po nacionalnom ili nekom drugom ključu, a ne po znanju i kvalitetu.
Zoran Ivošević: U Srbiji Narodna skupština bira sudije, tužioce i njihove zamenike na mandat koji traje do tri godine. Kad im istekne taj mandat, Visoki savet sudstva unapređuje sudije, a Državno veće tužilaca tužioce i zamenike. Sada se to menja. Pod pritiskom Evropske unije, koja insistira na nezavisnosti pravosuđa, vlast je pripremila nacrt ustavnih amandmana prema kome će sudije i tužioce ubuduće birati Pravosudna akademija, a ne Narodna skupština. Međutim, u Pravosudnoj akademiji će pored sudija biti i takozvani istaknuti pravnici. To je širok pojam. Istaknuti pravnik može da bude i predsednik Narodne skupštine ili nekog njenog odbora i svaki ministar, tu nema nikakvih ograničenja. Preko “istaknutih pravnika” vršiće se uticaj na izbor sudija i tužilaca. Stara poluga uticaja vlasti zamenjuje se novom. Dakle, ništa se neće promeniti.
Struka navodi da će nova rešenja dramatično unazaditi položaj pravosuđa u Srbiji
Omer Karabeg: Kako političari u Bosni i Hercegovini utiču na Visoko sudsko i tužilačko vijeće?
Meddžida Kreso: Vrlo perfidnim metodama. Pojedini članovi Visokog sudskog i tužilačkog vijeća svoju rodbinu zapošljavaju preko političara, odnosno stranaka, i postaju njihovi dužnici. To se radi u rukavicama – ruka ruku mije, kako se to kaže. Ne znam koliko smo mi u Bosni i Hercegovini odmakli time što sudije i tužioce ne bira parlament, nego Visoko sudsko i tužilačko vijeće, jer su političari uspjeli da stave šapu kako na sud, tako i na tužilaštvo. Mnogo je slučajeva gdje se optužnice uopšte ne podignu protiv političara, ili, ako se se podignu, onda su napisane tako da je posve sigurno da će pasti na sudu. Nemamo presuda za visoki kriminal, za korupciju, nemamo slučaj Sanader. Optužuju se sitne ribe. Krupne su pošteđene. To je bolna tačka bosanskohercegovačkog pravosuđa koje nema snage da sudi političarima ogrezlim u korupciji.
Za blažu presudu – stan
Omer Karabeg: Koliko je pravosuđe u Srbiji podložno korupciji?
Zoran Ivošević: Po percepciji građana poprilično. Ono je skoro u vrhu korupcije. Tako misle građani.
Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Ivoševiću, nedavno naveli slučaj predsednika jednog suda koji je u zamenu za blažu kaznu od okrivljenog na poklon dobio stan. I nije bio kažnjen nego je, čini mi se, i napredovao.
Zoran Ivošević: On je sada član Vrhovnog kasacionog suda, ali u funkciji predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu. Sudio je nekom svom prijatelju, taj je dobio blažu kaznu i onda je on – da li po ugovoru o doživotnom izdržavanju ili po ugovoru o poklonu – dobio čitav stan. Bilo je onih koji su ugađali dnevnoj politici i učestvovali u raznim oblicima korupcije. Evo jednog slučaja. Bivši predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu je učestvovao u izbornoj krađi na lokalnim izborima 1996. godine. Nakon što je to uradio, izabran je za ministra pravde. To je u stvari korupcija. Korupcija nije samo kada dobijte novac za nečasnu presudu, nego svaka korist koju ima nosilac javne funkcije.
Tegeltija i njegovi poslušnici
Omer Karabeg: U Bosni i Hercegovini sada je najaktuelniji slučaj predsednika Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Milana Tegeltije za koga postoji sumnja da je umešan u korupcionašku aferu. Zanimljivo je da su članovi Visokog sudskog i tužilačkog vijeća – svi do jednog – ekspresno stali iza njega pre nego što je ikakva istraga sprovedena.
Meddžida Kreso: Ta afera je zapravo kulminacija svih problema i zorno pokazuje koliko je pravosuđe Bosne i Hercegovine potonulo u korupciju. U Bosni i Hercegovini je 2001. godine uz pomoć međunarodne zajednice provedena reforma pravosudnog sistema. Provedena je i neka vrsta vrsta lustracije. I krenulo je kako treba. Međutim, otkako je politika instalirala svoje ljude na čelo Visokog sudskog i tužilačkog vijeća – sve je krenulo nizbrdo. Ova afera je pokazala koliko je skupina ljudi, koja čini Visoko sudsko i tužilačko vijeće, na neki način povezana u nepotizmu, interesima, benefitima. Oni zapravo koriste sve mogućnosti da što duže ostanu članovi Vijeća, imaju dobre plaće, imaju vozače, dobijaju naknade za članstvo u komisijama. Oni na vrlo perfidan način, kako nedavno reče jedan kolega, biraju svoje ljude. Kad se biraju novi članovi Vijeća uslovi su tako sročeni – samo što ne piše ime i prezime kandidata koga žele da izaberu. Mislim da je neophodno promijeniti Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću. Trebalo bi ga razdvojiti na dva vijeća – sudsko i tužilačko i izdvojiti ured disciplinskog tužioca iz nadležnosti Visokog sudskog i tužilačkog vijeća. Jer, sada se pravosuđe ne može riješiti ljudi koji se neetički ponašaju. Kad budu razriješeni u disciplinskom postupku, tu odluku poništava Visoko sudsko i tužilačko vijeće koje je posljednja instanca.
Omer Karabeg: Gospodine Ivoševiću, da li bi u Srbiji bio smenjen predsednik Vrhovnog ili Apelacionog suda kada bi u kafani primio stranku koja ga zamoli da interveniše u sudskom procesu, a on obeća da će videti šta može da uradi?
Zoran Ivošević: Tako bi moralo da bude. Inače, i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini ima dosta čestitih pravnika koji bi trebalo da budu na istaknutim pravosudnim funkcijama. Poznavao sam Mehmeda Dekovića koji je bio moj blizak prijatelj, takvih ima koliko god hoćete. Samo ih teba dovesti na mesta sudija i tužilaca. Međutim, kod nas na ta mesta uglavnom ne dolaze dostojni. Dolaze oni koji slušaju, a ti imaju prošlost koja nije baš za ponos. I baš zbog toga što se u nekim fijokama nalaze podaci o njihovoj prošlosti oni se ponašaju onako kako sudija i tužilac ne bi smeli da se ponašaju. Naravno, nema zemlje u svetu u kojoj ne postoji politički uticaj na pravosuđe. Čak i u onim zemljama koje se gorde demokratijom. Ali tamo je poslušnih neuporedivo manje nego u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Predmeti u fiokama
Omer Karabeg: Da li su u najviši funkcioneri u Bosni i Hercegovini, članovi njihovih porodica i njihovi prijatelji iznad zakona? Koliko znam, bilo je slučajeva da su protiv najviših funkcionera pokrenuti postupci, ali oni su uvek završavali u fiokama tužilaštva.
Kreso: Pravna država ne funkcionira. Ona je dotakla dno.
Meddžida Kreso: Tačno je da su mnogi predmeti završavali u ladicama, nisu ugledali svjetlo dana. Ali ne možete ništa učiniti kada postoje političko-pravosudni centri moći koji ruše cijeli sistem. Ljudi u Bosni i Hercegovini više nemaju povjerenja u pravosudni sistem. Ja bih rekla da u Visokom sudskom i tužilačkom vijeću sjede ljudi koji ostvaruju svoje privatne interese. Pravna država ne funkcionira. Ona je dotakla dno. Sudije i tužioci žive u strahu od Visokog sudskog i tužilačkog vijeća koje se obračunava sa ljudima koji dignu glas. Kolega Milan Blagojević iz Banjaluke, koji je vrlo kritički pisao o problemima u bosanskohercegovačkom pravosuđu, završio je na disciplinskom postupku. Kolega Branko Perić je disciplinski odgovarao zbog svojih kolumni u kojima redovno ukazuje na probleme u pravosuđu. I sama sam bila predmetom određenih postupaka jer sam stalno ukazivala na probleme i tražila pomoć međunarodne zajednice. Ali uzalud. Jača je ova druga, negativna strana.
Omer Karabeg: Da li su u Srbiji Vučić i ljudi oko njega iznad zakona?
Zoran Ivošević: Jesu, a ne bi smeli da budu. Predsednik ima apsolutnu moć. Rekao sam da je premijerka izjavila da je predsednik njen mentor. A mentor je čovek koji mora da se sluša, po čijim uputstivima treba da se radi. Ako je gospođa Brnabić to rekla na samom početku svog mandata, ne treba da iznenađuje što stalno ponavlja njegove reči. A ona nije jedina. U vladi ne postoje ljudi koji su u stanju da kažu istinu. Jer, u Srbiji je, nažalost, istina ono što izlazi iz usta šefa države.
Sudija Majić
Omer Karabeg: Gospođa Kreso je pomenula da su u Bosni Hercegovini sudije koji misle svojom glavom meta napada, da doživljavaju neprijatnosti. U Srbiji imamo još drastičniji primer. Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić nedavno je bio izložen pravoj harangi poslanika vladajuće Srpske napredne stanke i režimskih medija zato što je kritikovao predlog jednog zakona koji je predložila vlada.
Zoran Ivošević: Sudija Majiću je zaista bio izložen ogromnoj harangi. Majić je rekao da novouvedena kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta nije u skladu sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Tu konvenciju je usvojio Savet Evrope, a Srbija je članica tog saveta. Nakon toga Majić je bio izložen uličarskim uvredama od nosilaca zakonodavne i izvršne vlasti. Pa i od samog šefa države. “Kritičari” gospodina Majića su se obrukali jer su pokazali da ne znaju ono što bi morali znati. A to je da u članu 194 našeg ustava piše da zakoni ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Majić ih je na to upozorio – i eto šta je doživeo. Meni je jako drago što ste pomenuli njegovo ime, ali ima i drugih časnih sudija. To su oni koji danas vode Društvo sudija. Pa i mene su dva puta izbacili iz Vrhovnog suda. Prvi put u vreme Miloševića, a drugi put su me izbacili oni koji su došli na vlast nakon pada Miloševića. Prvi put sam izbačen zbog toga što sam bio prvi predsednik Društva sudija, a mi smo bili u ratu sa establišmentom Miloševićeve države jer smo tražili da sudovi budu ono što u ustavu piše – nezavisni i samostalni. Drugi put su me izbacili zbog toga što nisam hteo da slušam naloge političara. Ja sam im rekao: ”Gospodo, ja bolje od vas znam pravo i nemojte gubiti vreme u razgovoru sa mnom”. Nisam bio jedini. Takvi su bili svi koji su bili u upravi Društva sudija. Da pomenem samo neke: Vidu Petrović Škero, Lepu Karamarković, Božu Prelevića i tako dalje.
Ivošević: Sadašnje stanje nepodnošljivo. Mora se menjati.
Porodične i prijateljske veze
Omer Karabeg: Gospodin Ivošević kaže da je Društvo sudija u Srbiji bilo dosta kritično prema postupcima vlasti. Međutim, povodom slučaja Tegeltija udruženja sudija i tužilaca Republike Srpske odmah su dala podršku gospodinu Tegeltiji.
Meddžida Kreso: Dobio je ne samo podršku članova Visokog sudskog i tužilačkog vijeća nego i Udruženja sudija i Udruženja tužilaca Republike Srpske. Pokušalo se i sa udruženjima sudija i tužilaca Federacije Bosne i Hercegovine, ali oni nisu mogli da se dogovore. Jedni su bili za, drugi protiv. Rekla sam već da među sudijama vlada strah da neće napredovati u karijeri. Ne možete od sudije opštinskog suda očekivati da donese presudu koja će biti protiv interesa člana Visokog sudskog i tužilačkog vijeća, jer bi time zapečatio svoju karijeru – nema napredovanja. Takve su porodične, prijateljske i kumske veze da ne možete napraviti karijeru ako nemate nekoga u Visokom sudskom i tužilačkom vijeću. S druge strane, članstvo u Vijeću garantira da ćete biti promovirani u viši rang, kada vam istekne mandat. Ako ste sudija opštinskog, postaćete sudija okružnog suda, ako ste sudija okružnog suda, idete na neko više mjesto.
Omer Karabeg: I na kraju, u zaključku, u kojoj meri je pravosuđe u Srbiji i Bosni i Hercegovini u službi vlasti?
Zoran Ivošević: Ni koleginica Kreso, ni ja ne bismo ovako govorili da ne verujemo da je sadašnje stanje nepodnošljivo i da se mora menjati. Da li će to biti sutra, za koju nedelju ili za koju godinu – to je, čini mi se, manje važno. Ali sam uveren da to toga mora doći.
Meddžida Kreso: Pravosudni sistem u Bosni i Hercegovini potonuo je na dno zbog toga što je politika uspjela da ga stavi pod kontrolu. Međutim, kao i kolega Ivošević i ja sam optimista. Ovome mora doći kraj, jer nijedna država ne može funkcionisati ako ne postoji povjerenje u pravosuđe. Vjerujem da bi prijatelji iz međunarodne zajednice mogli pomoći. Nedavno sam tražila od Visokog predstavnika da interveniše, da koristi bonske ovlasti, razriješi sadašnji sastav Visokog sudskog i tužilačkog vijeća i postavi novi, privremeni, da se raspišu novi izbori, da se biraju časni i kompetentni ljudi koji imaju iskustva u pravosuđu. Ne može pravosudnim sistemom upravljati neko ko nema nikakvog iskustva, ko je tek kročio u pravosuđe. A ima takvih članova Visokog sudskog i tužilačkog vijeća. Dakle, moramo krenuti iz početka. Moramo graditi novi pravosudni sistem.
Svi zainteresovani mogu se priključiti BESPLATNO na OVOM linku, uz aktivno učešće u dijeljenju informacija sa ostalim članovima! Pristupiti možete jednostavno i porukom na naš Viber broj + 387 62 59 69 79
