Do pet hiljada KM za utopljavanje domaćinstva, jednostavno se aplicira

Fond za zaštitu životne sredine Republike Srpske, raspisao je Javni konkurs za dodjelu sredstava iz budžetske podrške Evropske unije Bosni i Hercegovini, za provođenje mjera energetske efikasnosti u individualnim stambenim objektima i zgradama, te mikro, malim i srednjim preduzećima.

Vrijednost konkursa, za subvencionisanje troškova podizanja enegetske efikasnosti je 12 miliona KM. Po šest miliona maraka je planirano za fizička i pravna lica.

Poduzetnicima do 50 hiljada KM
Podizanje energetske efikasnosti podrazumijeva izgradnju izolacije i fasade na objektima, zamjenu stolarije, zamjenu ili rekonstrukciju sistema grijanja sa neobnovljivog na obnovljivi izvor energije ili sa neefikasnih na efikasne sisteme grijanja, izgradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za vlastite potrebe.

Domaćinstva dobijaju maksimalno pet hiljada, a preduzetnici 50 hiljada KM. Postupak apliciranja za ova sredstva je maksimalno pojednostavljen. „Postoje obrasci koji se popunjavaju na sajtu Fonda. Vrlo jednostavni za popuniti. Potreban je predračun radova kao orijentir zašto se traži toliko sredstava. Za mala, srednja i mikropreduzeća je nešto komplikovaniji proces, u smislu da ona moraju imati najmanje idejni projekat“, kaže Srđan Todorović, iz Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS za BHRT.

Matematika je vrlo jasna kada je riječ o utopljavanju domova i uvođenju novih sistema grijanja, poput toplotnih pumpi. Čak i kod starijih objekata troškovi grijanja su duplo manji.

„Uštede mogu da idu čak i na takvim kućama sigurno 50,60 posto bez problema. Ali poenta je u tome što nije to samo ušteda u novcu već vi povećavate stepen komfora u tim kućama“, ističe prof. dr. Pero Petrović, stručnjak za energetiku.

Više od 60 posto primarne energije koja se troši u Bosni i Hercegovini završava u sistemima grijanja kuća, koje su i najveći zagađivači vazduha. Podizanje energetske efikasnosti je zato dobitna kombinacija, jer se osim uštede u novcu smanjuje i zagađenje. „U zavisnosti od vrste objekta, odnosno njegove starosti i stepena izgrađenosti, kvaliteta i tako može da jako smanji troškove svoje za energiju. Pri tome indirektno, odnosno direktno utiče i na smanjenje emisija čvrstih čestica, ako su individualne kuće u pitanju, jer je nama zagađenje čvrstim česticama jedan od najvećih problema u zimskom periodu“, govori Petar Gvero, sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci.

Očigledno da postoji potreba
Ekolozi pozdravljaju svaku mjeru koja doprinosi boljoj energetskoj efikasnosti. Smatraju da bi država morala da se mnogo više uključi u ovu priču.

„Ono što država treba da uradi jeste da što više i više namiče sredstava za ove vrste ulaganja zato što je očigledno da postoji potreba, ali i samim tim potražnja za ovim vidom subvencija“, smatra Dragan Ostić, iz Centra za životnu sredinu Banja Luka.

Kakav interes vlada za sredstvima Evropske unije namijenjenim za energetsku efikasnost najbolje svjedoči podatak da se, samo dva – tri dana nakon što je raspisan u Republici Srpskoj, na Javni konkurs javilo više od stotinu vlasnika kuća i pedesetak privrednika. Slična, ako ne i veća zainteresovanost je u Federaciji Bosne i Hercegovine gdje je isti konkurs sredinom novembra raspisao federalni Fond za zaštitu okoliša.

 

Svi zainteresovani mogu se priključiti BESPLATNO na OVOM linku, uz aktivno učešće u dijeljenju informacija sa ostalim članovima! Pristupiti možete jednostavno i porukom na naš Viber broj + 387 62 59 69 79