Emir Kusturica postao glavni direktor Centralnog pozorišta ruske armije!?

,,Elena Kovalskaja, direktorka Moskovskog Mejerhold državnog pozorišta i kulturnog centra, objavila je da vraća svoju rukovodeću funkciju u ovoj instituciji: “Nemoguće je raditi za ubicu i zarađivati platu za njega” – napisala je.

Sa druge strane, i to one mračne, Emir Kusturica je prihvatio ponudu ruskog ministra odbrane, tj. ministra agresije Šojgua i preuzeo funkciju glavnog direktora Centralnog pozorišta ruske armije! I to u jeku invazije Rusije i ratnog upada ruskih trupa u Ukrajnu.

Emire, ex-umetniče, ajde što su ti filmovi postali negledivi, ok, oni prvi su remek dela, te se za istoriju ne brini, verujem da će ti ogromna većina nas zbog Doli bell oprostiti ova kljakava ostvarenja, i ajde što ti je država ustupila brdo koje si prisvojio i kroz koje tvoj d.o.o naplaćuje putarinu, i ajde što si napravio onaj nemušti mauzolej-grad od kamena sa kemp freskama, i ajde što si mu zadenuo Andrićevo ime, ajde stvarno, verovatno si sa mrtvim šjor Ivom završio šemu, jer raja ste, te je taj uvredljivi projekat bio proglašen za onaj od nacionalne važnosti (samo ne znamo koju su to naciju nobelvcu sada prišili), pa si onda mogao komotno sa Dodikom štancati fakture bez ikakvog tendera, pa čak i ajde što si za tu rugobu od građevine, uzimao kamen krišom, sa Austrougarske tvrđave povrh grada, mada je zakonom zaštićena, i ajde što si u Herceg Novom, tamo baš na Škver, dobio prelepu zgradu tj bivšu železničku stanicu, da od nje napraviš filmsku akademiju, i za to uzeo novac od Uneska, čini mi se, i ajde što si od te zgrade napravio kino, restoran i apartmane, i ajde što si je posle par godina za neke grdne novce i zavaljo, pretpostavljam nekom bratu rusu, dok su mahnito kupovali bokešku obalu, i ajde nek ima još stotine takvih nečovešnih i nezakonitih džirlokuracapalaca koje sam zaboravio, to sve je ipak naša odgovornost, naša slika i priilka, jer smo te abolirail do zakona i prava….

ali kako bre čoveče, kako jarane, da ti, koji si disao to Sarajevo i osećao tu Bosnu, ti koji si taj neuhvatljivi amalgam kultura, ljudi i priča, baš onakav kakav jeste, maestralno uspeo da prepakuješ na platno, te postigo da iz tog bioskopa izađemo svi sa usađenom pokojom semenkom te autohtone čaršijske humanosti a potom kući odšetamo kao bolji ljudi, bar za to zrno bolji, kako si, boga ti, il alaha ti, il baklave ti, uspeo da postaneš uskogrudi imperijalni jurišnik, interešdžija nečije osvajačke čizme, i na kraju, kako, čoveče, kao neko ko je iz Sarajeva, nakon svega što je taj grad preživeo, ili važnije, nakon svega što u njemu nije preživelo, kako taj neko može, protiv rata, da ne zaurla.

Već ga podržava, ovako snažno i simbolično. Svojim imenom.

Stoga, ipak verujem, da prema ovom, nekada velikom imenu, istorija neće ostati blagonaklona.”