Građani RS-a žele u EU, a što se tiče ulaska u NATO – stariji su “za”, mlađi su “protiv”

Istraživanje o evropskim integracijama pokazalo je da je više od 60 posto ispitanika u Republici Srpskoj za ulazak u Evropsku uniju.

Istraživanje javnog mnijenja o evroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine, urađeno u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, pokazalo je da su građani za evropske integracije, ali ne i za NATO. Ovo istraživanje provedeno u oktobru ove godine uradio je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Banjaluci. Prema odgovorima anketiranih, za NATO integracije više su zainteresovane starije osobe u odnosu na mlade, javlja Radio Slobodna Evropa.

Istraživanje o evropskim integracijama pokazalo je da je više od 60 posto ispitanika u Republici Srpskoj za ulazak u Evropsku uniju. U odnosu na istraživanja koja je u posljednje tri godine sprovela Direkcija za evropske integracije, ovo istraživanje je pokazalo blagi pad evroskepticizma građana Republike Srpske.

loading...

Koordinator anketnog centra Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, Borislav Vukojević kaže da je protiv ulaska Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju svega 18 posto ispitanika, dok njih devet posto je neodlučno, da li su za pridruživanje.

„Preko šezdeset posto je sigurno za ulazak u Evropsku uniju, dok 9,6 procenata, približno deset procenata, vezuje svoju odluku za Srbiju. Ako Srbija prva uđe, oni su za pridruživanje Evropskoj uniji, dok je procentualno mnogo manji broj onih koji su protiv Evropske unije.“

“Starosna dob je važan faktor”

Kada su u pitanju NATO integracije situacija je drugačija. Za ulazak BiH u NATO je nešto više od 20 posto ispitanika, kaže Vukojević.

„Pedeset i tri posto je onih koji su izričito protiv ulaska u NATO. Osam i po posto je onih koji kažu da pristaju na udruživanje u NATO, ali ako Srbija prva uđe. Petnaest posto je onih koji ne znaju, odnosno koji su neopredijeljeni.“

Najviše ispitanika koji su učestvovali u istraživanju, 56 posto, uzrasta su između 18 i 53 godine, dok je udio starijih građana, od 60 godina naviše, u istraživanju bilo 32 posto.

Preme riječima Vukojevića, najviše onih koji su za ulazak BiH u NATO pripada starosnoj grupi starijoj od 55 godina, koji su imali neposredna iskustva ratnog perioda, a najmanje onih koji podržavaju ulazak u NATO dolazi iz starosne grupe od 36 do 41 godine.

“Oni iznad 55 godina su više i za ulazak u NATO i za ulazak u Evropsku uniju. Što je ispitanik mlađi, što se više približava onoj grupi od 18 do 22 godine starosti, to su manje zainteresovani za ulazak u Evropsku uniju i manje za NATO integracije. Tako smo mi uspjeli dokazati da je starosna dob faktor koji najviše utiče na odlučivanje o ovim pitanjima“, objašnjava naš sagovornik.

Zdravko Zlokapa, dekan Fakulteta političkih nauka, istakao je da je ovo prvo naučno istraživanje podrške evroatlantskim integracijama u Republici Srpskoj.

„Nismo mogli da dajemo nikakve vrednosne konotacije niti da tumačimo rezultate osim na onom nivou deskriptivne statistike. Dakle, istraživanje pokazuje da je većina građana, i to znatna većina građana, protiv ulaska u NATO pakt. Zašto je to tako, ostaje u sferi nagađanja, a da li će ostati tako ili će se rezultati mijenjati, također ostaje da se vidi“, kaže Zlokapa.

Pitanje euroatlantskih integracija vraćeno u akademsku sferu

Prema rečima Borislava Vukojevića, ovo istraživanje je pokrenuto da bi se pitanje opredeljenja građana manjeg bh. entiteta vratilo u akademsku sferu.

“Da to ne rade nekakve grupe – ne ulazim u njihov kredibilitet – već da imamo kredibilno istraživanje iza kojeg stoji naučna metodologija, a nednevne političke odluke koje mogu značajno da utiču na rezultate“, kaže Vukojević.

Istraživanje je sprovedeno početkom oktobra, a predstavlja prvo od tri istraživanja koja će se obaviti u okviru projekta razvojne agencije EDA Banja Luka, a koje finansira Američka ambasada u Bosni i Hercegovini.

Sprovedeno je metodom telefonskog anketiranja na višeetapnom klaster uzorku od 1.000 punoljetnih građana i građanki Republike Srpske, a uzeta je u obzir i trenutna nacionalna struktura u entitetu.

Komentari