Iskustva sarajevskog taksiste: Jedna mi je mušterija kašljala od hotela Bristol do hotela Evropa

Nemam ja instrumente da mjerim ko je zaražen a ko nije, govori Mensur Čutura

Zamislite situaciju, nalazite se sami sa jednom ili više osoba u skučenom prostoru. Tek nekoliko kvadratnih metara. Ne znate da li su te osobe zaražene koronavirusom i da li će i vama prenijeti zarazu. Međutim, nemate izbora. Vi ste taksi vozač i od prevoza putnika zavisi vaša i egzistencija vaše porodice. Možete odbiti da vozite “sumnjive” putnike, odnosno one koji bi možda mogli biti zaraženi. Ali kako onda osigurati “hljeb na stolu”.

Ovo je dilema sa kojom se svaki dan susreću taksisti ne samo u Sarajevu ili BiH, nego u cijelom svijetu. Jedan sarajevski taksista, Mensur Čutura, je za Oslobođenje ispričao svoje doživljaje, dileme, sumnje… Jedino u šta je siguran je da bi samo u krajnje ekstremnim uslovima odlučio da ne vozi mušteriju.

– Nije me strah. Šta će bit’, biće. Mogu se ja zaraziti i na drugom mjestu, a ne samo u taksiju. Bez obzira, čuv'o se ja ne čuv'o, biće šta će biti. Čuvam se koliko mogu i to je to, govori Mensur odgovarajući na pitanje boji li se da bi se mogao zaraziti koronavirusom na svom radnom mjestu.

“Đavo nam nije dao mira”, pa smo ga pokušali isprovocirati pitanjem šta ako bi mu u vozilo ušao putnik za kojeg bi mogao posumnjati da je zaražen koronavirusom.

– Naravno da bih tražio da stavi masku, malo ga izolovao na zadnje sjedište. Nisam ni siguran da li je neko zdrav ili bolestan. Nemam ja instrumenata da odredim da li neko ima koronu pa da mu kažem da izađe iz auta. Mogu samo pretpostaviti. A kad su pretpostavke u pitanju, mogu mu reći samo sjedi nazad, stavi masku i otvori prozor da se to luftira i šta Bog da. Naravno, poslije toga naprskaću dobro. Mi svi imamo dezinfekciona sredstva. Naprsko bih dobro, sačeko da to malo izađe ili ubije i to je to, reče Mensur.

Kaže kako su Sarajlije virlo disciplinovani, barem ako je suditi prema njegovom iskustvu, jer još mu se nije desilo da vozi putnika bez maske.

– Mušterije su prilično, što se tiče korone, regularni. Koriste maske i stavljaju ih čim ulaze u auto. Možda je neko i imao prilike, ali ja nisam, da neko nema maske ili da neće da je stavi, kaže ovaj taksista.

Jedinu dilemu oko toga da li će preuzeti vožnju ili ne imao je kada smo ga pitali šta bi uradio ako putnik svjesno neće da stavi masku na lice.

– Ne znam šta bih rek'o. Nisam bio u takvoj situaciji. Vjerovatno bih ga pustio, ali i to zavisi ko je u pitanju, odnosno da li je nekom stvarno hitno potreban prevoz, ili je neko kome je više iz razonode potreban taksi. Ako je neko baš hitan slučaj, staviću ja masku i idemo. Šta sad?, kazuje Mensur Čutura.

Za ovih pola godine, od kada se govori o koronavirusu, nije da nije bilo “škakljivih” situacija.

– Na početku, čak i prije nego što su se počele nositi maske, kad je tek počela priča o koroni, jedan mi je ušao od hotela Bristol do hotela Evropa nije prestao kašljati. Mislim da tada još nije počela pravo korona, pa sam mislio da je neka prehlada. Šta ću? Sad, od kada je počela korona, nisam imao prilike da neko kašljuca, da izgleda da je bolestan, da ima problem, govori taksista sa štanda kod KCUS-a.

Zbog epidemije koronavirusa ljudi su počeli ostajati bez posla, ili su im plate umanjene. Sve je veća besparica. Ljudi iz dijaspore i turista gotovo da nema. Sve to je itekako uticalo na promet, odnosno broj vožnji.

– Promet je op'o negdje oko 70 do 80 posto, računajući na prošlogodišnje ljeto. Možda imamo 20 do 30 posto posla. Izgleda da i domaći prilično izbjegavaju da se vozaju taksijem, idu pješke. Turista i dijaspore nema nikako, reče Mensur.

Ako ima utjehe u cijeloj priči to je da su i taksisti obuhvaćeni programom Vlade FBiH o subvencijama za doprinose i poreze, kao i Vlade KS o isplati minimalnih plata.

– Za tri mjeseca, april, maj i juni su nam rekli da će nam Federacija platiti subvenciju za doprinose i poreze i to smo dobili. Iz Kantona su nam rekli dati dva mjeseca, za april i maj, po pola minimalne plate, po 200 maraka. Za to smo predali i neki su već dobili, a neki nisu, zavisi od opštine do opštine, reče Mensur.

Uto naiđe mušterija i pita već uobičajenim: “Jel’ slobodno majstore?” Mensur stavlja masku na lice, uz poznati odgovor: “Izvolite, dokle ćemo?” Nismo imali obraza da ga dalje zadržavamo i da zbog nas gubi jednu od ionako sve rjeđih vožnji. Ostalo nam je da njemu i svim njegovim kolegama, koji žive od prevoza putnika, poželimo sreću i da ih korona zaobiđe u što širem luku.


Svi zainteresovani mogu se priključiti BESPLATNO na OVOM linku, uz aktivno učešće u dijeljenju informacija sa ostalim članovima! Pristupiti možete jednostavno i porukom na naš Viber broj + 387 62 59 69 79