Najlakše je otići prijeko, ali treba mnogo toga da ti se poklopi. Svi misle “samo sjedneš u kamion i voziš“, ali nije baš tako, mora dobro da se zapne. Mnogi su pokušali, ali se nisu snašli, pa su se vratili. Tim riječima počinje ispovijest za N1 Ognjen Pejić (35), jedan od više stotina vozača koji su volan gradskog autobusa u Srbiji zamijenili upravljačem kamiona u nekoj od zemalja Evropske unije.
Kad dođeš u tuđinu gdje nikog ne znaš nije nimalo lako, pogotovo za nas koji dolazimo sa Balkana, prije svega zbog velike razlike u temperamentu. Švedska je prilično depresivna zemlja, dosadna, loša je klima… Nemaš ljeto, stalno je kiša. Zimi svane u osam-devet ujutru, a mrak pada već u tri po podne. Ljeti noć traje svega tri-četiri sata, a na sjeveru Švedske tada uopšte nema mraka. Mnogo ljudi to ne može da izdrži, pa odustaju i vraćaju se u Srbiju. Oni koji ostanu brzo shvate koliko je Švedska dobro uređena zemlja i kako sistem treba da se postavi. A sistem je skoro savršen. Sto miliona stvari bih prepisao od Šveđana i rekao ovim našim političarima “evo, ovako treba da radite”
Kad dođeš u tuđinu gdje nikog ne znaš nije nimalo lako, pogotovo za nas koji dolazimo sa Balkana, prije svega zbog velike razlike u temperamentu. Švedska je prilično depresivna zemlja, dosadna, loša je klima… Nemaš ljeto, stalno je kiša. Zimi svane u osam-devet ujutru, a mrak pada već u tri po podne. Ljeti noć traje svega tri-četiri sata, a na sjeveru Švedske tada uopšte nema mraka. Mnogo ljudi to ne može da izdrži, pa odustaju i vraćaju se u Srbiju. Oni koji ostanu brzo shvate koliko je Švedska dobro uređena zemlja i kako sistem treba da se postavi. A sistem je skoro savršen. Sto miliona stvari bih prepisao od Šveđana i rekao ovim našim političarima “evo, ovako treba da radite”
Što se tiče posla, tu se čovek adaptira vrlo brzo jer jednostavno vidiš da sistem funkcioniše. Najbitnije je da naučiš švedski, jer onda možeš da radiš gotovo sve. Ljudi se ovdje ne plaše da promijene posao, to je sasvim normalna stvar. Mnogo je teže privići se na društveni život u Švedskoj, koji je potpuno drugačiji u odnosu na Srbiju. Ovdje ne možeš da odeš u kafanu usred nedjelje, već samo vikendom. Noćni život je ovdje inače veoma skup, cijena pića u kafiću ili klubu je između 800 i 1.500 dinara.
Saobraćajna kultura u Švedskoj je na toliko visokom nivou da je to nama prosto nezamislivo. Za ozbiljniji saobraćajni prekršaj vode te na psihijatriju, da vještače da li si normalan. Kazne su drastično visoke, naročito za vožnju pod uticajem alkohola. Ovdje se mnogo pije, ali gradski prevoz vikendom radi neprekidno, upravo zbog toga da ljudi ne bi vozili pijani.
Jednog mog poznanika policija je zaustavila sa 0,56 promila alkohola u krvi. Oduzeli su mu vozačku dozvolu i ugradili mu u auto uređaj za mjerenje nivoa alkohola, koji je morao da plati oko 3.000 eura. Kad god mu zapišti mora da stane i da duva u tu spravu, a ne može ni da pokrene auto ako u sebi ima mrvicu alkohola. Poslije prve takve kazne, zemljaci shvate da ovo nije Srbija i počinju da se pridržavaju svih propisa. Na naviku da stanu ispred kafića ili fast fuda i upale sva četiri migavca brzo zaborave, jer to ovde niko ne radi.
Kad je u pitanju bezbjednost, vrlo su rigorozni. Na auto-putevima je ograničenje 110 kilometara na sat, iako su im putevi mnogo kvalitetniji. Kad nekome pukne guma, pa stane u zaustavnoj traci, oni bukvalno zatvore auto-put na tom delu dok se vozilo ne osposobi ili odšlepa. Ne žele ni najmanje da rizikuju jer ljudski život ovdje zaista nema cijenu.
Nedostaje mi Srbija, ali ne razmišljam o povratku
Ipak, nije sve bajno ni u Švedskoj. Imaju veliki problem sa imigrantima iz Afrike, koji nikako ne mogu da se adaptiraju na švedski način života. Nemaju radne navike, ne poštuju obaveze, ne uspijevaju da nauče jezik… Ogromna je razlika između njih i nas iz Evrope. Mi čim dođemo počinjemo da učimo švedski od nivoa C iako ne znamo skoro ni riječ, a oni moraju da krenu od A jer mnogi ne umeju ni da čitaju i pišu.
Nedostaju mi familija i prijatelji iz Srbije, ali je dobra okolnost to što ovde živi mnogo naših ljudi, pa imam s kim da se družim. Šveđani su uglavnom rezervisani prema došljacima, mada i to dosta zavisi od toga kako se postaviš. Oni koji ne mogu da se otarase balkanskog mentaliteta i navika teško postaju dio zajednice, a ako si iole normalan onda te i Šveđani prihvataju. O povratku u Srbiju ne razmišljam, iako ne mogu da kažem da nema nostalgije. Ipak, taj osjećaj ti uspješno zamijene kultura i civilizacija, ali i onaj nama dobro poznati “švedski standard” o kojem sam slušao cijeli život.
Svi zainteresovani mogu se priključiti BESPLATNO na OVOM linku, uz aktivno učešće u dijeljenju informacija sa ostalim članovima! Pristupiti možete jednostavno i porukom na naš Viber broj + 387 62 59 69 79
