Jedni kupuju vozila od 300.000 KM a drugi krpe kraj s krajem
Dok se država bori s izvozom, a još više uvozom, i dalje veliki broj građana nastavlja da krpi kraj s krajem. Međutim ima i onih koji su npr. za uvoz automobila, spremni da izdvoje basnoslovnu sumu. Tako je u januaru najskuplje uvezeni četverotočkaš u BIH bio „mercedes“, za koji je izbrojano čak 315 hiljada maraka.
Na drugom mjestu na luksuznoj listi je takođe mercedes, vrijedan nešto više od 300 hiljada maraka, a slijedi ga porše za koji je izdvojeno 260 hiljada. U listi top deset najskupljih automobila uvezenih u januaru ove godine, su još četiri “poršea” i tri “mercedesa”.
“Tokom uvoza top deset najskupljih vozila Uprava je naplatila uvozne dažbine u ukupnom iznosu većem od 434.000 KM”, podaci su Uprava za indirektno oporezivanje BIH.
“Političari to jedino mogu priuštiti, niko drugi, običan narod”, komentariše Sarajlija u prolazu.
“Nemam komentara, ne znam otkud toliki novac narodu”, kaže jedan Banjalučanin.
“Pa to nije za naše standarde”.
“Nedosižna za većinu građana RS i BiH, ali neko ko ima novaca njemu to vjerovatno nije puno”.
Ipak, većina građana nema toliko novca. Radeći za prosječnu platu od 1100 maraka, mnogi o luksuznom automobilu mogu samo da sanjaju.
“Moglo bi se reći da je negdje nešto između 10 i 20 hiljada maraka podnošljiva kupovina. Zašto? Zato što možete vaše auto koje trenutno vozite između 5 i 10 hiljada praktično za taj novac možete ga prodati i uzeti kredita koliko vam nedostaje da kupite bolji auto”, objašnjava ekonomista Zoran Pavlović.
S ovim mišljenjem ekonomista, saglasni su i građani.
“Deset hiljada je iskreno neki moj maksimum koji bi ja mogao da priuštim, koliko bih ustvari i dao”, kaže građanin Banjaluke.
“Deset hiljada eura, tako bih dao”, dodaje drugi.
“Od jedno 10 do 20 hiljada maraka”.
Živimo u sistemu neravnomjerne raspodjele bogatstva i sve većeg jaza onih s dubokim i plićim džepom, smatra ekonomista Aleksandar Ljuboja.
“Javlja se disbalans u raspodjeli nacionalnog bogatstva tako da danas imamo situaciju da se plaćaju, kupuju, voze robe široke potrošnje, trajna materijalna sredstva sa ogromnim novčanim iznosima kao pomenuti automobili u odnosu na prosječnu platu koju ima prosječan građanin Republike Srpske, Bosne i Hercegovine”, kaže naš sagovornik Aleksandar Ljuboja.
Od ukupnog broja registrovanih vozila u BiH u 2021. godini, čak 85 odsto ih je bilo starosti deset i više godina. Najmanje je onih starih do dvije godine, svega jedan odsto piše UNa
