Paradoks javnog prevoza u Bosni i Hercegovini: Žalimo se na kvalitet, a “švercamo” se bez karata

Javni prevoz u Bosni i Hercegovini, posebno u većim gradovima poput Sarajeva, često je tema pritužbi građana. Kvalitet usluge, tačnost, čistoća i sigurnost su samo neki od problema na koje se građani svakodnevno žale.

Međutim, paradoksalno je da mnogi od tih istih građana ne kupuju karte za tramvaj i druge oblike javnog prevoza, već se “švercaju”, što dodatno doprinosi lošem stanju sistema javnog prevoza.

Pritužbe građana na javni prevoz

Građani se često žale na različite aspekte javnog prevoza:

1. Neredovnost i kašnjenja: Tramvaji i autobusi često kasne ili uopšte ne dolaze na vrijeme, što frustrira putnike koji se oslanjaju na javni prevoz za svakodnevne obaveze.
2. Loša održavanost: Mnogi tramvaji i autobusi su stari, prljavi i loše održavani, što smanjuje udobnost i sigurnost putnika.
3. Nedostatak kapaciteta: Tokom špica, javni prevoz je prepun putnika, što često rezultira neugodnim putovanjem.
4. Sigurnosni problemi: Džeparenje i drugi oblici kriminala često se dešavaju u javnom prevozu, što dodatno zabrinjava putnike.

Švercanje bez karata

Dok se građani žale na kvalitet javnog prevoza, značajan broj njih istovremeno ne plaća za usluge koje koristi. Švercanje bez karata je postalo široko rasprostranjena praksa iz nekoliko razloga:

1. Ekonomija: Mnogi građani, suočeni s ekonomskim teškoćama, odlučuju se na švercanje kako bi uštedjeli novac.
2. Nedostatak kontrole: Slaba kontrola i rijetke inspekcije potiču putnike da riskiraju i koriste javni prevoz bez plaćanja karte.
3. Kulturni faktor: U nekim slučajevima, švercanje je postalo toliko uobičajeno da se doživljava kao “normalan” način korištenja javnog prevoza.

Posljedice švercanja

Švercanje ima ozbiljne posljedice po sistem javnog prevoza:

1. Finansijski gubici: Neplaćanje karata direktno utiče na prihode prevoznih kompanija, što otežava održavanje i unapređenje usluga.
2. Loš kvalitet usluga: Bez dovoljno finansijskih sredstava, prevozne kompanije ne mogu investirati u nove vozne jedinice, popravke i čišćenje, što dodatno pogoršava kvalitet usluge.
3. Povećanje cijena karata: Kako bi nadoknadile gubitke, prevozne kompanije često povećavaju cijene karata, što dodatno opterećuje one putnike koji uredno plaćaju.

Potrebne promjene

Da bi se poboljšao kvalitet javnog prevoza i smanjilo švercanje, potrebne su koordinisane mjere:

1. Pojačana kontrola: Uvođenje češćih inspekcija i kazni za švercere može djelovati preventivno i potaknuti putnike da kupuju karte.
2. Edukacija i svijest: Edukativne kampanje koje naglašavaju važnost plaćanja karata za održavanje kvaliteta usluga mogu povećati svijest među građanima.
3. Unapređenje usluga: Investiranje u modernizaciju vozila, poboljšanje tačnosti i sigurnosti može povećati zadovoljstvo putnika i smanjiti motivaciju za švercanje.
4. Subvencije i podrška: Vlada bi mogla pružiti subvencije za karte za socijalno ugrožene građane kako bi smanjila ekonomski pritisak i motivaciju za švercanje.

Zaključak

Švercanje bez karata i pritužbe na kvalitet javnog prevoza u Bosni i Hercegovini predstavljaju začarani krug koji negativno utiče na sve učesnike. Samo zajedničkim naporima građana, prevoznih kompanija i vlasti može se stvoriti održiv i kvalitetan sistem javnog prevoza koji će zadovoljiti potrebe svih korisnika