Skoro svi abortusi u klinikama u regiji uz pomoć tableta koje nisu registrovane
Ukupno 1.285 abortusa uz pomoć pilula su prošle godine obavili ljekari u skopskoj Klinici za ginekologiju, odnosno od svih abortusa skoro 95 odsto je obavljeno na taj način. Ovi podaci se odnose na trudnoće koje su prekinute pre dvanaeste gestacione nedelje.
Iako se medikamentozni abortus sve više koristi i smatra se bezbjednijim i manje invazivnim od klasične hirurške intervencije, tablete koje se koriste za izvođenje postupka još nisu registrovane u Severnoj Makedoniji.
Abortus tabletama postao je dostupan krajem 2020. godine, kada su ga nevladine organizacije za prava žena ocijenile kao bezbjednu alternativu hirurškoj metodi. Zakon koji je omogućio abortus tabletama usvojen je prethodne godine.
Skoro 30 organizacija ujedinjenih u Platformi za rodnu ravnopravnost tražilo je registraciju lijekova za ovu svrhu 2021. godine, kako bi se mogli koristiti na bolničkom nivou, ali i u ginekološkim praksama na nivou primarne zdravstvene zaštite.
Međutim, ove tablete za abortus koje koriste Mifepriston i Mizoprostol nisu registrovane, odnosno odobrene za stavljanje u promet u Severnoj Makedoniji, potvrdila je za RSE Agencija za lekove i medicinska sredstva (MALMED).
Ipak, abortusi s te dve vrste pilula se obavljaju već pet godina, a dvije ginekološke klinike u Skoplju ih kupuju putem interventnog uvoza. Taj uvoz takođe odobrava MALMED.
MALMED je objasnio za RSE da je kupovina neregistrovanih lekova regulisana Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima, čiji član 79 dozvoljava interventni uvoz.
Pozivajući se na zakon, MALMED je u svom pisanom odgovoru objasnio da je “za izdavanje odobrenja za uvoz lijekova koji nemaju odobrenje za stavljanje u promet, uvoznik/veletrgovac dužan da podnese zahtev Agenciji i odgovarajuću dokumentaciju, sertifikat kvaliteta i obrazloženje za zahtev“.
Agencija zatim određuje postupak, sprovodi proveru kvaliteta, ali i proverava certifikate.
Postupak za hitnu nabavku je posebno propisan u Zakonu o lijekovima kada je u pitanju uvoz lekova koji nisu registrovani u zemlji, ali su neophodni za liječenje građana, pa je MALMED na taj način omogućio da te tablete za abortus direktno stignu do ginekoloških klinika.
Prof. dr Jadranka Georgievska kaže za RSE da procenat izvršenih medikamentoznih abortusa raste jer se kod njih, za razliku od hirurškog zahvata, trudnoća prekida bez operacije i anestezije.
“Pacijentkinje koje dolaze na prekid trudnoće ne moraju da imaju uputnicu od izabranog ginekologa. Mogu doći samo s ličnim dokumentom i na njihov zahtjev se pregledaju u hitnoj ambulanti, a prekid trudnoće se odobrava”, dodaje Georgievska, predsednica prvostepene komisije za prekid trudnoće u GAK-u.
Postupak košta između između 80 i 220 eura, u zavisnosti od trimestra. Ako je abortus rezultat seksualnog nasilja ili postoji medicinska indikacija, troškove pokriva Fond zdravstvenog osiguranja.
Georgievska kaže da jedne tablete blokiraju progesteronske receptore, dok druge izazivaju kontrakcije i izbacivanje ploda.
Klinika za ginekologiju prati protokole Svetske zdravstvene organizacije i prema njima, “u trudnoćama do 12 gestacione nedelja, ako nema većih rizika po zdravlje žene i nekih komplikovanijih stanja, ona dobija tablete za upotrebu kod kuće”.
“Zakazuje se kontrolni pregled dve do tri nedelje posle abortusa kako bi se vidjelo da li je potpuno završen. Ako je potrebno, zakazuju se dodatne kontrole”.
Međutim, pacijentkinje kojima je potreban abortus između 12. i 22. gestacione nedelje, čak i s tabletama, obavezno se hospitalizuju, objašnjava Georgievska.
Međutim, njene kolege iz Ginekološko-akušerske bolnice Čair koriste samo tablete Mizoprostola i sve pacijentkinje su hospitalizovane pod nadzorom lekara.
