Šta BiH donosi usvajanje Reformske agende: Investicije, poslovi i evropski standardi

Usvajanje Reformske agende konačno je otvorilo vrata da Bosna i Hercegovina počne povlačiti sredstva iz Plana rasta Evropske unije, programa “teškog” šest milijardi eura za Zapadni Balkan.

Na raspolaganju našoj zemlji je skoro 917 miliona eura, a prva tranša od 60 miliona eura mogla bi stići već do kraja godine – pod uslovom da Brisel potvrdi dokument.

Ovaj novac nije poklon bez obaveza – svaka naredna uplata vezana je za konkretne rezultate i provedene reforme. Ako institucije ispune preuzete mjere, sredstva će stizati u tranšama i koristiti se za modernizaciju zemlje.

Plan rasta je osmišljen tako da direktno “gura” reforme koje BiH godinama izbjegava. U praksi to znači:

• Bolje ceste i saobraćajnice – ulaganja u brze ceste, mostove i povezivanje sa evropskom mrežom puteva.
• Energetska tranzicija – gradnja solarnih i vjetroelektrana, obnova javnih zgrada, uvođenje 5G mreže i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
• Podrška privredi – lakše pokretanje biznisa, digitalizacija procesa, uvođenje elektronskog potpisa i brže rješavanje sporova.
• Bolji životni standard – ulaganja u vrtiće, obrazovanje, stručnu praksu za učenike i usklađivanje porodiljskih prava.
• Vladavina prava – jačanje sudova, VSTV-a, zaštita zviždača i novinara, te borba protiv korupcije

Drugim riječima, radi se o mjerama koje bi trebale donijeti vidljive promjene u svakodnevnom životu građana – od jeftinije energije do modernijih škola i sigurnijih puteva.

Koliko to zaista može “pogurati” BiH?

Realno, 917 miliona eura neće preko noći promijeniti sve probleme koje BiH ima. No, ovaj paket može biti snažan zamah u nekoliko ključnih oblasti: energija, infrastruktura, obrazovanje i pravosuđe. Ako se sredstva budu trošila transparentno i ciljano, BiH bi mogla dobiti investicijski ciklus koji nismo vidjeli decenijama.

Uz to, Plan rasta nije samo novac – on je i obaveza da BiH konačno počne provoditi reforme koje su standard u Evropskoj uniji. To znači da ćemo, pored finansijske podrške, dobiti i jasnu mapu puta prema funkcionalnijem sistemu i većem povjerenju građana u institucije.

Ipak, najveće pitanje ostaje: hoće li domaće vlasti ovaj put izdržati tempo i provesti ono što su potpisale, ili će se sredstva ponovo izgubiti u birokratskim igrama i političkim blokadama.