Glavne sličnosti i razlike između Pfizerove i Modernine vakcine

Modernina vakcina protiv COVID-a dobila je odobrenje za hitnu upotrebu u SAD-u, sedam dana nakon što je odobrenje dobila vakcina koju su proizveli Pfizer i BioNTech. Reuters je tim povodom uporedio karakteristike dvije vakcine i objasnio šta Amerikanci mogu očekivati kada obje budu dostupne.

Koliko su vakcine slične?

Obje vakcine koriste mRNA tehnologiju koja sadrži upute za ljudske stanice da prave proteine koji oponašaju dio koronavirusa. Upute potiču imuni sistem na akciju, pretvarajući tijelo u “fabriku vakcina” za uništavanje virusa. Vakcine ne sadrže pravi virus i obje su podjednako efikasne. Pfizerova je u kasnoj fazi ispitivanja bila efikasna oko 95 posto, dok je efikasnost Modernine 94 posto.

Daju se dvije doze obje vakcine, Pfizerova u razmaku od 21 dana, Modernina u razmaku od 28 dana. Veoma mali broj osoba koje su primile vakcinu u bilo kojem ispitivanju obolio je od COVID-a, a skoro niko nije imao ozbiljan oblik bolesti. Prema podacima koje su proizvođači dostavili FDA, obje vakcine počinju s djelimičnom zaštitom oko dvije sedmice nakon primanja prve doze.

Koliko su različite?

Glavna razlika između ove dvije vakcine je temperatura na kojoj se čuvaju. Pfizerova vakcina se mora čuvati na ultra niskim temperaturama od minus 70 stepeni. Odmrznuta vakcina mora se iskoristiti u roku od 5 dana. Za vakcinu je potreban poseban transportni kontejner sa suhim ledom. Modernina vakcina se može čuvati na temperaturi od minus 20 stepeni do šest mjeseci. Nakon odmrzavanja u frižideru može stajati do 30 dana.

Nuspojave i sigurnost

Tokom ispitivanja ovih vakcina nisu otkrivene dugoročne ozbiljne nuspojave. Ali, imaju malo drugačije kratokoročne nuspojave. Iako vakcine nisu međusobno upoređene, Modernina vakcina je povezana s nešto težim slučajevima umora, glavobolje i temperature koji se javljaju dan ili dva nakon prve doze, posebno kod osoba mlađih od 65 godina. Iako to nije bilo vidljivo tokom kliničkog ispitivanja, Pfizerova vakcina je povezana s nekoliko slučajeva teških alergijskih reakcija, nakon što je počela upotreba u SAD-u i Velikoj Birtaniji. Najmanje dva zdravstvena radnika u Britaniji i dva na Aljasci prijavila su ozbiljne alergijske reakcije ubrzo nakon što su primili vakcinu.

Britanski medicinski regulator je kazao da svako ko ima anafilaksiju ili ozbiljne reakcije na lijekove i hranu, ne smije primiti Pfizerovu vakcinu. S druge strane, FDA je kazala da većina Amerikanaca s alergijama može primiti vakcinu.

Da li će maske i dalje biti potrebne?

Potrebno je više podataka kako bi se tačno znalo koliko je vakcina učinkovita u sprečavanju širenja virusa. Iako su obje vakcine vrlo učinkovite kada je riječ o simptomima i teškom oboljenju, još uvijek se ne zna da li štite od zaraze. Dok to ne bude u potpunosti jasno, stručnjaci ističu da je potrebno nositi maske kako bi se osiguralo da vakcinicane osobe ne šire virus.

Hoće li Amerikanci moći birati?

U ovom trenutku malo će ljudi imati mogućnost da izabere koju će vakcinu primiti. Preporučeno je da prve doze dobiju zdravstveni radnici i osobe koje se nalazi u ustanovama za dugotrajnu njegu.


Svi zainteresovani mogu se priključiti BESPLATNO na OVOM linku, uz aktivno učešće u dijeljenju informacija sa ostalim članovima! Pristupiti možete jednostavno i porukom na naš Viber broj + 387 62 59 69 79