Imala sam 17 godina kada me je trener jahanja u Konjičkom klubu MBM Miloš Đukić (68) silovao
Miloš Đukić (68) vlasnik konjičkog kluba u Lipovačkoj šumi u Srbiji koji je uhapšen nakon što ga je deset devojaka, među kojima su maloljetnice, prijavilo za silovanje, pokušaj silovanja i obljubu u medijima je godinama unazad predstavljan kao uspješni kasakader.
On je osumnjičen da je u dužem vremenskom periodu silovao i obljubio, kako piše Telegraf.rs, najmanje 10 djevojaka među kojima ima i maloljetnih. Neki slučajevi su čak i zastarjeli.
– Privedeni je koristio povjerenje roditelja koji su mu dovodili djecu i ostavljali na časovima jahanja. Kada su roditelji čuli kako ih je seksualno zlostavljao odlučili su da ga prijave policiji i tužilaštvu u koje imaju povjerenje – kaže sagovornik Telegrafa blizak istrazi.
– Krajem devedesetih godina prošlog vijeka, M. donosi odluku da otvori svoj konjički klub u Lipovačkoj šumi, i to iz nekoliko razloga: da kao trener poduči zaljubljenike u konje i jahanje, naročito one najmlađe, da razvije ljudsku svijest o životu u skladu sa prirodom, i da okuplja filmske radnike u druženju i kreiranju novih projekata za film i televiziju. Konji iz njegovog kluba imali su značajne uloge u raznim žanrovima, a u najvećem broju pojavili su se u seriji “Nemanjići” – pisali su mediji o njemu.
Srpski kaskader bludničio nad 10 djevojaka: Volio je da jaše
Imala sam 17 godina kada me je trener jahanja u Konjičkom klubu MBM Miloš Đukić (68) silovao. Legao je preko mene i primoravao me da radim stvari koje nisam željela – kaže u ispovijesti za „Blic“ Katarina Šolaja (29).
Prešla sam u taj klub kada sam imala 15 godina tokom priprema za balkanski šampionat u daljinskom jahanju na Tari. Tamo sam upoznala trenera Miloša Đukića koji je tada bio vlasnik kluba. To je bio prvi put da mi neko kaže da dobro jašem, a dali su mi i njihovog konja da jašem. Dobila sam vjetar u leđa, podsticaj i podršku, to mi je tada mnogo značilo. Odlučila sam da promijenim klub iz tog razloga – navodi Katarina Šolaja.
Te 2009. godine, trener Miloš Đukić je prvi put, kaže, nasrnuo na nju u klubu koji se tada nalazio u Rušnju.
– Ostali smo sami, i tada me je iznenada napao gurnuvši me, zatim legao preko mene. Uspjela sam da pobjegnem. Mjesecima poslije toga, Miloš Đukić, kako tvrdi naša sagovornica, pravio se kao da se ništa nije dogodilo. Nije pričao o spornom događaju, i najnormalnije se ponašao prema njoj. Nastavila sam sa treninzima. Sve je izgledalo potpuno normalno. Oboje smo uslovno rečeno zaboravili na to. Međutim, godinu dana kasnije, nastavio je. Počeli su, kaže, lascivni komentari.
– „Moraš da sv*šiš na konju, ako hoćeš dobro da jašeš“, govorio mi je. Stalno mi je upućivao rečenice seksualne konotacije, odvratne stvari je izgovarao, a ja sam se samo sklanjala i ponašala kao i ostali članovi kluba koji nisu reagovali na taj tip komentara kao na neki problem, te sam riješila da ih i ja ignorišem. Te rečenice je izgovarao svim devojkama, i svi su to znali – kaže Katarina Šolaja.
Treniranje jahanja podrazumeva naporan rad, ne samo kada su u pitanju treninzi, već i bavljenje konjima. Krajem 2010. godine imala je večernji trening, a kako je sljedećeg jutra čekao još jedan, odlučila je da prenoći u klubu, što je bila uobičajena stvar za jahače u ovom klubu, i žene/devojke i muškarce.
– Došao je, počeo da me masira, pa da me primorava na užasne stvari. Pokušala sam da se izmigoljim, međutim on me je držao, u tom trenutku shvatila sam da sam ostala potpuno sama s njim u Lipovičkoj sumi u sred noći, i da nema ko da mi pomogne, da nemam koga da zovem, niti kuda da bežim. Poznato je da je strog čovjek veoma preke naravi. Uplašila sam se da ću ga razljutiti i da će me još više povređivati. Onda sam utrnula i samo sam željela da se završi, da prođe. Vratile su mi se i slike prvog nasrtaja, i već sam krivila sebe što sam ostala tu da noćim, kao da sam zaboravila šta se dogodilo prije godinu dana… Kada je prošlo, pravila sam se da spavam u nadi da je to sve i da me tokom noći više neće dirati – navodi Katarina Šolaja koja je krajem te 2010. godina imala samo 17 godina.
– Mislila sam da sam ja kriva, kriva sto sam se vratila, i što ćutim. Mislila sam da ako prijavim, nikada više neću moći da jašem. Iako se u trenutku samog silovanja jednostavno boriš za život iznutra i čini ti se kao da nikada neće proći, kasnije se osjećaš kao da si platio preveliku cijenu da bi odustao tako lako od onoga što najviše voliš i čemu si posvetio cijeli život, i tako počinje taj začarani krug zlostavljanja. Takođe sam bila ubijeđena, da ću se u nekoj sljedećoj situaciji, ako se ponovi, odbraniti i odreagovatiu skladu sa svojim karakterom. Nikada me više nije silovao, ali, ljubio me je u usta na silu, sa ili bez vještačke vilice. Bilo mi je odvratno, ali ništa nisam uradila, trpila sam. Poslije silovanja zapravo toliko mrziš i gubiš sebe, da kada se slično ponovi, potpuno se slediš i nemaš snage da se braniš. Misliš se, možda nečim sve ovo i zaslužujem – kaže Katarina Šolaja.
