Mostarka u Njemačkoj: Fali mi ciganluk ženo moja.

Moja ti koliko sam ti se puta probudila u Njemačkoj misleći da sam bona u Mostaru…
Ženo moja koliko sam te poželila…
Mogu ja bona doć’ nije to neizvedivo, ali ne mogu poso’ ostavit.
Popila bi ja bona kafezu s nekim u firmi ali sve Švabe!
Fini,kulturni, ali bez ćeifa.
Popiju onu kafezu ko tamo se, a ni trača, ni mahalanja,ni ono „ Ženo moja”….
Kako mi fali onaj mahnitluk s tobom, onaj shopping s 50 maraka, žderanje Bureka, pijanka na Vojničkom, kafeza u Gradskoj, mahnitanje u Dalekoj.
Fali mi bona i onaj ciganluk kad smo sjedili kod tebe na balkonu pa ti u sred ćeifa Mara s trećeg prospe pun stoljnjak mrva po glavi.
Fali mi da joj jebem od tave Državu, da je nazovem seljankom i odakle je došla…pa da se poslije ispišamo od smjeha.
Nema ti toga ovdje ženo moja! Sve je sterilno, čudno i svakodnevno..
Jedino ti se bona u nas vazda vriska čuje iz kuće!
Usisavam u ponoća pa mi zovu policiju,i kada dođu znaš mene…
KO JA?
MOLIM? NE,NE…
Onda se meni i policija izvinjava,a ja taman mislila posvađat ću se s nekim!

Ženo moja draga. Sredim se ja na poso. Ono normala! Znaš mene. I oni gledaju. Pare oči! Znaš šta su me pitali prvi put kada su me vidjeli tip top? Jesam li ja doktorica? (Ja vrištala)
Da sam im znala reć’ : Jok ja Boga mi! Rekla bi, a ovako sam samo slegla ramenima i rekla:
Ich bin Praktikant hier.
Udaviše me pitanjima ujutru a ja ženo ko stršljen. Pijem onu kafezu,a ona mi na nos izlazi.
Znaš i sama da smo nekad ujutru lokale kafezu i šutile ko dvije stuhe!
Ništa me ne pitaj!
Fali mi bona ciganluk!
Puna sam ti ko brod! Mogu ja sve sebi kupiti! Sjednem pojedem,popijem! Potrošim i to fino na sebe! Otputujemo ali…
Ili sam ja luda ili oni? Nakvi su smušeni ženo moja…
Ja kad ih ujutru vidim na biciklu a kiša pljušti meni nije dobro!
U nas se zna: Ham’ jesen nema bicikla do proljeća.
Stipse ženo moja! To bi se da izvineš “J…. za marku ”
Svak’ sebi plaća a ja ko đžek trbosjek sve častim!
Kažu moji: Živite ko grofovi!
Jesmo fala Bogu! Radimo! Što zaradimo potrošimo! Vozimo fino auto, imamo fin stan ali…
Ili sam ja manita ili mi nije dobro.. Fali mi ciganluk ženo moja…

Fali mi da hakam Čovića, fali mi da mi onaj naš konobar donese bez ikakve logike četri čaše vode uz dvije kafeze, fali mi da spucamo kutiju „Domaćice” u ponoća!
Fali mi taj naš Mostar.
Ja kažem neka da zaradim mirovinu pa ćemo se vratiti! Da imamo sta trošit! Pa jel?
Haj ti bona dođi meni vamo?
Ja navikla na tebe! Naći ću ti ja poso’, ti nauči malo jezika i harat ćemo ko nekad! Možda i kakvog bogatog Njemca upoznaš! Ko da te slušam sad : Samo mene čeka!!
To bi ženo šouuu bio, ha? Šta misliš?
Ili si me zaboravila?
Nedaj ti Bože!Glavu bi ti otkinula!
Odo sad. Evo već vrište oko mene moram ih u Kindergarten vodit’!
Oh meine Mutter, was ist dass?

Pozdrav od IVE iz Frankfurta! Prenosi Heregovina.info