(VIDEO) Srbijanski ministar: U Otvorenom Balkanu nema ništa kontroverzno, ali odluka je na BiH

MINISTRE MOMIROVIĆU, U SARAJEVU STE ODRŽALI SASTANKE SA MINISTROM VANJSKE TRGOVINE I EKONOMSKIH ODNOSA BOSNE I HERCEGOVINE STAŠOM KOŠARCEM I PREDSTAVNICIMA PRIVREDNIH KOMORA U BIH. JESTE LI ZADOVOLJNI REZULTATIMA SASTANKA?

– Imali smo jako uspešan sastanak kako sa mojim kolegom Stašom Košarcem tako i sa predstavnicima poslovne zajednice iz cele države. Mogu da kažem da je to jedan od mojih najvažnijih sastanaka do sada. Mislim da smo napravili konkretne korake kako možemo da podstaknemo našu razmenu, da damo novu energiju i mislim da smo zaključili u kojem pravcu treba da komuniciraju naše privrede.

SRBIJA I BIH SU JEDNA DRUGOJ MEĐU VODEĆIM UVOZNO-IZVOZNIM TRŽIŠTIMA. NA KOJIM POLJIMA JE MOGUĆE UNAPRIJEDITI SARADNJU?

– Srbija i BiH imaju trgovinsku razmenu veću od 3,2 milijarde evra. Iza toga se krije moćan ekonomski savez koji nije do kraja iskorišten.

ADMINISTRATIVNE BARIJERE

BiH je jedna od najvažnijih država kada pričamo o ekonomskoj razmeni sa Srbijom. Srbija gradi posebne odnose, voleli bismo da imamo još bolje, integrisanije odnose i možemo još dosta toga da uradimo.

ŠTA SU PO VAMA NAJVEĆE TRENUTNE PREPREKE JAČANJU PRIVREDNE SARADNJE SRBIJE I BIH?

– Pre svega, administrativne barijere, ali možda još veće, nedostatak poverenja iz prošlosti. Ljudi na odgovornim državnim funkcijama, ali i na privrednim, moraju da razumeju da je naš zadatak da stvaramo istoriju.

Ono što mi radimo će sutra biti istorija i mi moramo da uklonimo sve administrativne, ali i druge barijere, kako bi privreda slobodno radila, kako bi plate bile veće, penzije, perspektiva za mlade bolja. To je suština.

BROJNE SU INICIJATIVE KOJE VODE JEDINSTVENIJEM I PROTOČNIJEM TRŽIŠTU ROBE TE PROMETA LJUDI U REGIJI. MEĐU NJIMA JE INICIJATIVA POD OKRILJEM EU – BERLINSKI PROCES, KOJEM SU PRISTUPILE SVE DRŽAVE REGIJE. TU JE IZ FOKUSA NEKIH POLITIKA U BIH I KONTROVERZNA INICIJATIVA OTVORENI BALKAN. KOLIKO JE VAŽNO ZAISTA OLAKŠATI, PRIJE SVEGA PRIVREDNICIMA, SARADNJU I TRGOVINU?

– Možda je kontroverzno samo to da smo uspeli, kad kažem uspeli, mi Srbija, Albanija i Severna Makedonija, da se nađemo oko ekonomskog progresa, da ukinemo veliki broj fitosanitarnih i drugih procedura, da ubrzamo promet ljudi i robe i samim tim generišemo veću ekonomsku razmenu. Ja ne znam šta može da bude kontroverzno u toj inicijativi. Ta inicijativa se naslanja na Berlinski proces, na CEFT-u, mi želimo ono što su evropski standardi u EU. Želimo slobodan protok ljudi i robe i to je perspektiva, to je budućnost i nećemo odustati od toga. Iako, ponavljam, odluka o Otvorenom Balkanu je odluka ljudi u BiH i oni će je doneti.

ŠTA JE INICIJATIVA DONIJELA PRIVREDAMA SRBIJE, ALBANIJE I SJEVERNE MAKEDONIJE?

– Ukinuli smo veliki broj taksa, fitosanitarne procedure, trenutno radimo na tome da omogućimo jedinstveno korištenje naših autoputeva, napravili smo posebne trake za naše privrednika. Naša vizija je da ljudi iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije imaju omogućen slobodan protok ljudi i robe.

Od jula kreće jedinstveno tržište. To znači da će svi građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije moći da se zapošljavaju na teritoriji ove tri države potpuno slobodno. Mislim da je to veliki korak i značajan iskorak u pravcu daljeg ekonomskog rasta.

IAKO DIO POLITIKA IZ BIH NA OTVORENI BALKAN NE GLEDA BLAGONAKLONO, U NOVOM SASTAVU VIJEĆA MINISTARA BIH I PARLAMENTARNOJ VEĆINI OVU INICIJATIVU POSMATRAJU DRUGAČIJE, SVJESNI, ČINI SE, POTREBE OTVORENIJEG TRŽIŠTA. IMA LI BIH RAZLOG ZA BOJAZAN OD EVENTUALNOG PRISTUPANJA OTVORENOM BALKANU?

– Apsolutno nema nikakve bojazni. Još jednom ponavljam – BiH je jedan od glavnih ekonomskih partnera, štaviše, trgovinska razmena Srbije i BiH je veća nego što je Srbija ima sa svim ostalim državama u regionu zajedno. Nama je BiH jako važna i jako bih voleo da vidim BiH kao dio Otvorenog Balkana, voleo bih da vidim jedinstveni Balkan kada pričamo o ekonomskim tokovima.

To je jedina perspektiva, jedina ekonomska perspektiva za sve građane u BiH, Srbiji, Albaniji, Severnoj Makedoniji. Mi moramo da radimo na tom pravcu, zar nije to EU. Nemamo prava zbog naše dece, zbog nas dalje da čekamo. Moramo da se povežemo, integrišemo i omogućimo veću atraktivnost za naše privrede.

PROTEKLIH GODINA MOGLE SU SE ČUTI OCJENE DA SE RADI O PROJEKTU VELIKE SRBIJE U RUKAVICAMA, SRPSKOM SVETU. KOLIKO TAKVE OCJENE IMAJU UPORIŠTA S OBZIROM NA TO DA INICIJATIVU OTVORENI BALKAN PODRŽAVAJU I SAD KROZ SVOJ NACRT ZAKONA O DEMOKRATIJI NA ZAPADNOM BALKANU?

– Sve ste sami rekli, ja bih rekao da je to smešna premisa. Naš cilj je slobodan protok robe i ljudi. Ljudi koji iznose te političke besmislice iz prošlosti očigledno nemaju šta pametnije da ponude građanima. Ono što mi nudimo i ono o čemu pričamo je rast ekonomije, više fabrika, bolja perspektiva.

SLOBODNO POSLOVANJE

Imajte na umu da je rast bruto društvenog proizvoda u Srbiji u poslednjih deset godina praktično dupliran. Sa 30 milijardi evra smo došli na 65 milijardi evra. Praktično smo rešili pitanje spoljnotrgovinskog deficita. Mi smo reindustrijalizovali našu državu, naš je interes podjednak kao interes građana BiH. Moramo da integrišemo naše ekonomije da omogućimo slobodno poslovanje za naše privrede.