Rekla nam je da ide da kupi cigare i više se nije vratila. Od tada smo pretražili svaki kutak, odlazili gde god su nam ljudi javljali da su je videli, ali ništa. Uvek je bila korak isrped nas. Ako je živa biće dobro, ako ne bar da je ispratimo kako treba. Pada kiša, sneg, hladno je, a ona je negde sama bez hrane, vode, svoje terapije…
Ovako za “Blic” počinje tužnu ispovest Ivan Dabović, sin Anice Dabović iz Borče koja je poslednji put viđena 3. novembra kada je, kako je rekla porodici, otišla da kupi cigarete. Od tada joj se gubi svaki trag, a njen sin Ivan, sa bratom, ocem, prijateljima i rodbinom, bezuspešno traži svoju majku.
– U početku nisam želeo da prihvatim činjenicu da je dementna. Ona jeste duševni bolesnik, ali nikada nije patila od demencije. Da jeste sigurno bismo joj stavili onu narukvicu. Međutim, kako su prolazili dani, sve više postajem svestan činjenice da ona verovatno ne može da se seti ko je, šta je, gde živi… Uzima terapiju bez koje je više od 20 dana. I u idealnim uslovima bi joj bilo izuzetno teško – priča Ivan.
Prema njegovim rečima, obišli su sve gde su posumnjali da bi mogla biti – bolnice, psihijatrijske ustanove, pa čak i u Prihvatilištu za stare u Kumodraškoj… Ali od Ankice ni traga ni glasa. Kako vreme prolazi, kaže Ivan, sve manje veruje da je živa.
Ipak, nakon što je objavio na Fejsbuku svoj apel i fotografiju majke, javila mu se jedna žena iz naselja Pretok i obavestila ga da postoji mogućnost da je njegova majka upala u porodičnu kuću jednog čoveka.
– Ispostavilo se, gotovo sam siguran, da je to ona. Čovek mi je ispričao da je ušla u njegovu kuću i da je pokušala nešto da kaže, međutim on ju je uputio dalje kod komšija, misleći da se samo izgubila i da je promašila kuću. Ona je izgubila moć govora, a pošto je izašla samo u majici i klompama sigurno je promrzla. Pretpostavljam da je htela da zatraži pomoć, međutim nije mogla – kaže Ivan.
Ivan je potom, u pratnji oca, brata i prijatelja, pretražio ceo taj reon.
– Išli smo gde god je visoka trava, proveravali smo napuštene šupe i objekte koji se grade, policija je pretražila njive u okolini… Čak smo gledali i u dubokim rupama da nije možda upala pa tu ostala. Nigde je nije bilo. Plašim se da nije negde potražila sklonište od lošeg vremena i tu ostala – priča sin i dodaje da ga je izuzetno pogodila slika koju je zamislio: kako stoji napolju, umorna, žena koja je praktično pred umiranjem i traži pomoć.
Voleo bi, kaže, da je makar bila agresivna, jer bi u tom slučaju neko sigurno pozvao policiju. Međutim, njegova majka nije takv, a njen duh i karakter bili su takvi da se i u tim godinama družila sa omladinom, a svi su je poznavali. Zato mu je čudno da je sve ovo vreme nema.
“Majka će nam umreti od gladi usred civilizacije”
U jednom trenutku, dok je sa bratom pretraživao svaki kutak koji bi mu pao na pamet, kod Ivana se javila ljutnja, razočarenje, bes… Delom zbog nemoći da išta učini, a dobrim delom i zbog toga što su ljudi, po svemu sudeći, oguglali na tuđu muku.
– Bilo je oko dva, tri sata noću, rekao sam bratu: “Ja ne mogu da verujem da će majka da nam se smrzne ili umre od gladi usred civilizacije” – kaže Ivana aludirajući na izuzetno gusto naseljena mesta.
Osim nemoći bilo mu je teško da prihvati i majčinu bolest koja je iznenada nastupila. Iako je, kaže, bila duševni bolesnik i znala da povremeno ode od kuće, uvek bi se javila ili vratila taksijem.
– Nikad se nije izgubila toliko da ne zna ko je i gde živi. U najgorem slučaju bi pozajmila telefon, znala je naše brojeve, ili bi se vratila taksijem. Kako vreme prolazi sve sam sigurniji u to da je demntna i da je jednostavno zaboravila ko je – priča Ivan.
Viđena i na Ovčanskom putu
Ivana je kontaktirala i jedna žena rekavši mu da je videla ženu koja odgovara opisu kako šeta Ovčanskim putem. Kako na toj deonici nikada niko ne ide peške, bilo joj je neobično pa ju je zagledala.
– Rekla mi je da je imala obuvene klompe ali i neki kaput. Ona je izašla u majici ali joj je možda neko dao da se ogrne. Tada smo ponovo pretražili celu okolinu, biciklom sam išao po njivama, ali ništa. Uvek je korak ispred nas. Čudno je jako jer je to žena od skoro 100 kilograma, nije igla u plastu sena – kaže on.
Ivan kaže da je, kako dani prolaze, nada da će je naći živu sve manja. Loši vremenski uslovi, ne uzimanje terapije, ali i bez hrane i vode, teško da je daleko otišla. On i dalje najviše sumnja da je negde na Pretoku, ali poučen iskustvom sa čovekom koji je pustio na ulicu tako iznemoglu, ne nada se previše.
– Mogu misliti kako drugi ljudi reaguju. Verovatno misle da je skitnica, pretpostavljam da je teraju, a ona je izgubila moć govora i ne može ni da kaže ko je. Tek sada sam shvatio koliko malo obraćamo pažnju na ljude oko sebe, posebno starije, zanemoćale… – kaže on tužno.
Porodica moli da ukoliko negde vidite ženu sa fotografije, pozovite brojeve telefona 064-9928-281 , 060-3327-204, 062-808-49-65 ili kontaktirajte policiju.
Crna hronika/RAS Srbija
Svi zainteresovani mogu se priključiti BESPLATNO na OVOM linku, uz aktivno učešće u dijeljenju informacija sa ostalim članovima! Pristupiti možete jednostavno i porukom na naš Viber broj + 387 62 59 69 79
