Ministar Hurtić traži odgovore: “Da li je policiji trebalo 21 minuta od prvog poziva da izađu na teren?”
U Gradačcu se u petak desio monstruozni zločin u kojem je Nermin Sulejmanović ubio svoju suprugu i to prenosio uživo na Instagramu, a potom je ubio još dvije i ranio tri osobe. Na kraju je izvršio samoubistvo.
Ministar za ljudska prava i izbjeglice Sevlid Hurtić tražit će odgovore koliko je policiji trebalo da izađe na teren od prvog poziva te s kim je bio u kontaktu Nermin Sulejmanović.
“Ja bih samo napomenuo jednu stvar. Nemojmo sve policajce generalizirati da su pokvareni. Ja vas molim, ja sam dao službama već smjernice da se vještaći koga je u zadnjih 7 dana zvao, s kim je razgovorao i ko je njemu dojavio.
Otkrivamo: Visoki službenik MUP-a u povezan sa Nerminom: “Imao je Viber grupu za praćenje policije”
Naravno tražit ću od ministra Tuzlanskog kantona, pošto ima priča da je policijska patrola došla nakon 21 minutu od prvog poziva. To se traži, da se ne govori da policija ne radi. Ja ne mogu zbog jednog čovjeka reći da policija ne radi svoj posao.
Vas molim da se aktivirate, da pitate ministra unutrašnjih poslova i oko stvari vještaćenja telefona ubice i oko prvog poziva kada je provaljivao u kuću, koliko je trebalo policijskoj patroli.
Kada mi političari idemo za 21 minutu možemo stići od Gradčca pa do Srebrenika, a od policijske stanice od te kuće ima 2,3 kilometra što znači da je policijska patrola mogla doći u roku od 3 do 5 minuta. Želimo i to da izađe u javnost.” – izjavio je ministar Sevlid Hurtić.
– Tu je ispalio metak, nije mogao odmah ući u sobu. Obišao je oko kuće. Ne sjećam se da li je prozor bio otvoren. Uspio je razvaliti vrata i ući u sobu u kojoj je bila Nizama. Mog sina Nedima je ranio u nogu i istjerao napolje, ja sam sa sinom izašla napolje, zvala policiju, plakala – prepričava Zijada.
Nermin Sulejmanović je uzeo bebu i odnio je do automobila. Vratio se u kuću po Nizamu.
– Tu je bila vriska, drama, tukao ju je… Šakama je udarao, ja sam plakala i dozivala pomoć. Kada su izašli iz kuće, on je Nizamu vukao za kosu, e, to nikada neću zaboraviti. Ona je stala nasred puta i plakala je, pogledala je u mene i rekla mi: “Pomozi mi, tetka.” Ja joj nisam mogla pomoći. Zvala je, molila za pomoć – govori Pamuković-Vuković i briznu u plač.
Kaže da je Nizama tražila zaštitu i od policije, i od suda, i od Nerminovih prijatelja.
– Ja i sada dođem kući, vidim njega na vratima s pištoljem i vidim svoje dijete krvavo. Ona se osjećala najsigurnije kod nas – kaže Nizamina tetka.
Nizama je stala nasred puta i plakala je, pogledala je u mene i rekla mi: “Pomozi mi, tetka”
