Od početka pandemije bez posla ostalo 35 hiljada radnika

Od početka pandemije koronavirusa 35 hiljada radnika ostalo je bez posla a do kraja godine taj broj bi se mogao povećati za još 10 hiljada radnika

Kakve su ekonomske posljedice pandemije koronavirusa na privredu najbolje pokazuju podaci Poreske uprave FBiH da je od marta do polovine oktobra ove godine smanjena javna potrošnja za više od pet milijardi maraka u odnosu na isti period prošle godine. Osim posljedica na privredu, pandemija koronavirusa je ogolila i odnos poslodavaca ali i nadležnih institucija prema radnicima, piše Žurnal.

NARUŠENA PRAVA SVAKOG TREĆEG RADNIKA

U toku pandemije koronavirusa prava radnika u BiH nisu bila na listi prioriteta poslodavaca. Zaposleni u javnom sektoru nisu morali brinuti da će ostati bez posla ili sa smanjenom plaćom. S druge strane, radnici u privatnim preduzećima bili su suočeni sa nizom posljedica – od nezakonitih otkaza, smanjenja ili neisplaćivanja plata do toga da su bili prisiljeni raditi bez obzira što su bili u kontaktu sa zaraženim od COVID-19.

U toku pandemije u Federaciji BiH mijenjan je i zakon o radu, a svaki treći radnik koji je otpušten oštećen je u svojim pravima iz radnog odnosa.

– Pojavom pandemije poslodavci su se posvetili očuvanju i zaštiti svog kapitala ne birajući načine niti sredstva da to učine. Nažalost, takvim postupanjem jasno su dali do znanja kako radnicima, tako i javnosti da radnika posmatraju kao potrošnu robu, ne shvatajući da su mu taj kapital stvorili upravo radnici. Mi se i danas susrećemo sa činjenicom da su radnici prisiljeni raditi bez obzira što su bili u kontaktu sa zaraženim od COVID-19, a po mjerama kriznih štabova morali bi biti u izolaciji. To samo po sebi govori u kakvom sistemu živimo i gdje je tu radnik, naveli su u odgovoru na Žurnalov upit iz Saveza samostalnih sindikata BiH.

Na samom početku pandemije i radnici u Republici Srpskoj prijavljivali su sindikatu da su bez obzira što su bili u kontaktu sa kovid pozitivnom osobom morali dolaziti na posao.

Iz Saveza sindikata radnika Republike Srpske u odgovoru na Žurnalov upit kažu da su najčešća kršenja prava radnika u toku pandemije bila nezakoniti otkazi.

– Poslodavci prilikom proglašenja radnika tehnološkim viškom nisu isplaćivali otpremnine, nisu ispoštovali otkazni rok, pojedini su prisiljavali radnike na sporazumni prekid radnog odnosa, te prijavljivali radnike na pola radnog vremena iako su radili puno radno vrijeme. Radnici ne žele da se javno oglase po ovom pitanju jer se boje revanšizma poslodavca u smislu ponovnog zaposlenja, naveli su iz Sindikata.

Ove navode sindikata potvrdio je i izvještaj o mjerama i djelovanju entitetskih vlada na suzbijanju negativnih posljedica na ekonomiju pandemije korona virusa koji je sačinila Evropska socijalna politička mreža za potrebe Evropske komisije.

NESIGURNI RADNI ODNOSI

Mediji su ranije izvještavali da je izvještajem jasno navedeno da mjere koje su vlade donijele nisu dovoljne za očuvanje radnih mjesta, ali i da zaštita prava radnika i adekvatni radni uslovi nisu regulisani na pravi način. Preovladavaju nesigurni radni uslovi koje trenutna kriza izazvana pandemijom može samo dodatno pogoršati. Zabrinjavajući su i podaci Inspektorata RS o nepravilnosti iz oblasti radnih odnosa i zaštite na radu. Na svakoj trećoj provjeri zabilježene su nepravilnosti.

Prema podacima Saveza samostalnih sindikata BiH, od početka pandemije korona virusa u BiH bez posla je ostalo oko 35 hiljada radnika a do kraja godine možemo očekivati gubitak još dodatnih nekoliko desetina hiljada radnih mjesta.

Prema zvaničnim podacima, u periodu od 19. marta do 10. augusta, u Republici Srpskoj bez posla je ostalo 10.440 radnika, dok je do kraja jula u Federaciji BiH bez posla ostalo preko 23.000 radnika. I u Federaciji BiH i u Republici Srpskoj nadležne institucije tvrde da je većina tih radnika nakon ukidanja restriktivnih mjera vraćena na posao. Iz Saveza samostalnih sindikata kažu da su te informacije upitne.

– Podaci Porezne uprave FBiH pokazuju da je došlo do smanjenja nezaposlenosti u prethodna dva mjeseca, međutim postavlja se pitanje da li su to radnici koji su u prethodnom periodu ostali bez posla ili se radi o novom zapošljavanju drugih radnika. Naše informacije govore da su ti podaci nastali na osnovu javnih konkursa koji su provedeni u državnim službama, a da je i dalje većina radnika koji su ostali bez posla u gore navedenom periodu na evidenciji Službe za zapošljavanje. Svakako ne treba gubiti iz vida i rad na crno koji je u velikoj mjeri prisutan u našem društvu. To je kategorija radnika koja nije u „sistemu“ i veliki broj njih je, takođe, ostao bez primanja, a to ne prepoznaje niti jedna statistika, navodi u odgovoru na Žurnalov upit predsjednik Saveza samostalnih sindikata BiH Selvedin Šatorović.

PODIJELJEN SINDIKAT

Dok se radnici suočavaju sa svakodnevnim kršenjem radničkih prava raskol je i u Savezu samostalnih sindikata BiH. Od početak godine stari predsjednik Saveza sindikata BiH Selvedin Šatorović ne priznaje novoizabranog predsjednika Mevludina Bektića. Na Žurnalov upit, dostavljen na zvaničnu mail adresu Saveza, o posljedicama pandemije koronavirusa na radnike, odgovor ispred Saveza je dostavio Selvedin Šatorović, potpisan kao predsjednik.

Iz sindikata u Republici Srpskoj smataraju da je neophodno uvesti dodatne mjere pomoći radnicima, neophodno je povećanje najniže plate iz razloga što najveći broj radnika prima najnižu platu. Svaka pomoć poslodavcima iz budžeta Republike Srpske treba da se odrazi na poboljšanje socio-ekonomskog položaja radnika a ne samo na saniranje gubitaka poslodavaca. Sličnog stava su i iz Samostalnog saveza sindikata BiH, potrebne su dodatne mjere ali navode da poslodavci a ni vlast nemaju sluha za pomoć radnicima.

SRBIJA: Ogroman gubitak radnih sati

(M. Obradović, Danas.rs)

Epidemija korona virusa teško je pogodila region Zapadnog Balkana, i prema procenama međunarodnih finansijskih institucija ovogodišnji pad BDP-a regiona mogao bi biti oko pet odsto. Ovako duboka recesija nije zabeležena ni tokom svetske finansijske krize 2008. godine, ali nisu sve ekonomije jednako pogođene krizom.

Najteže pogođene ekonomije u regionu su one koje zavise u velikoj meri od turizma poput Hrvatske, Crne Gore i Albanije. Prema jesenjoj projekciji Međunarodnog monetarnog fonda najveći pad u regionu u 2020. godini zabeležiće Crna Gora od čak 12,5 odsto, zatim Hrvatska devet odsto i Albanija 7,5 odsto. S druge strane je Srbija čija privreda se pokazala najotpornijom na krizu izazvanu pandemijom i još i više merama za borbu protiv širenja zaraze. Naime, procene pada bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2020. se kreću od 3,5 odsto (EBRD), preko minus tri odsto (Svetska banka) do minus 1,5 odsto (korigovana MMF projekcija).

Najoptimističnija je Vlada Srbije koja računa sa padom od jedan odsto što bi po svemu sudeći bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi ove godine. Razlozi za ovakvu ekonomsku situaciju leže pre svega u snažnoj privrednoj aktivnosti u prvom tromesečju, kada je ostvaren rast od 5,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Drugo tromesečje obeležilo je zatvaranje i vanredno stanje kao i u većem delu sveta pa je zabeležen pad od 6,4 odsto međugodišnje. U drugoj polovini godine srpska ekonomija, pored efekata pandemije, imala je protiv sebe i visoku osnovicu iz druge polovine prošle godine kada je zabeležen visok privredni rast. U trećem tromesečju ekonomija je zabeležila međugodišnji pad BDP-a od 1,3 odsto prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku.

Prema oceni stručnjaka, manja recesija nego u drugim zemljama, pre svega razvijene Evrope, posledica je nekoliko faktora, a pre svega strukture ekonomije. Naime, privreda je slabije povezana u svetske lance snabdevanja pa je i manje pogođena globalnom recesijom. Osim toga industrija mahom proizvodi proizvode nižeg nivoa prerade i egzistencijalne proizvode koji se, za kojima je u krizi stabilnija tražnja nego za luksuznim i skupljim proizvodima koji se proizvode u razvijenim ekonomijama. Pored toga znatno veće učešće poljoprivrede, koja ne samo da nije pogođena pandemijom nego je zabeležila i rast u ovoj godini, u BDP-u nadoknadila je pad aktivnosti u drugim sektorima, a pre svega uslugama.

Takođe, značajno je i to što turizam koji je ubedljivo najteže pogođen privredni sektor u svetu ima mali doprinos BDP-u Srbije. Na kraju, strane direktne investicije koje su prethodnih godina gurale privredu su u kriznoj 2020. pale manje nego u Evropi. Za prvih osam meseci u Evropi je smanjen priliv SDI za skoro 50 odsto, dok je u Srbiji njihov priliv smanjen za 29 odsto pa se očekuje da ove godine one dostignu oko dve milijarde evra (nasuprot tri milijarde 2019. godine).

Ovo je imalo i svoju ekonomsku cenu, a to je deficit budžeta u 2020. godini od oko četiri milijarde evra ili oko devet odsto BDP-a što je najviše otkad se objavljuju podaci o tome. Država je u aprilu lansirala masivan paket pomoći privredi u vidu garancija za kredite za likvidnost, odlaganje obaveza po osnovu poreza i doprinosa, isplate svim punoletnim građanima po 100 evra i plaćanja minimalne zarade zaposlenima u preduzećima koja su se za to prijavila tokom tri meseca od aprila do juna, da bi kasnije ovaj program bio produžen za još dva meseca, avgust i septembar kada je država isplaćivala 60 odsto minimalca. Oko milion zaposlenih dobilo je ovu pomoć. Na državnu pomoć preduzeća su imala pravo uz uslov da naredna tri meseca ne smeju da smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto.

Prema oceni stručnjaka ovo je sprečilo masovno otpuštanje i veliki pad zaposlenosti, pa je u drugom tromesečju, prema Anketi o radnoj snazi, nezaposlenost čak pala na rekordnih 7,3 odsto. S obzirom da krajem godine (2020) ističe ta obaveza preduzeća velika je neizvesnost što se tiče zaposlenosti u 20201. godini, a posebno u prvom tromesečju s obzirom da širenje zaraze ne jenjava, naprotiv.

Osim toga, statistika nezaposlenosti izazvala je kontroverze u javnosti. Iako predstavnici države insistiraju na smanjenju nezaposlenosti, takođe je došlo i do snažnog pada zaposlenosti. Naime u drugom tromesečju je prema istoj anketi smanjen broj zaposlenih za 73.000 u odnosu na isti period 2019. godine. Objašnjenje leži u ogromnom rastu neaktivnosti, odnosno delu radno sposobnog stanovništva koji je prestao da traži posao. Ovaj broj u drugom tromesečju je povećan za čak 183.000 u odnosu na drugo tromesečje 2019. godine. Prema jednom istraživanju organizacije Secons, u aprilu, za vreme vanrednog stanja čak 200.000 ljudi je ostalo bez posla. Ovo ne znači da su trajno ostali nezaposleni pošto se većina vratila na posao kada je vanredno stanje ukinuto.

Ipak, sama zaposlenost možda i nije najbolji pokazatelj stanja na tržištu rada. Naime, Međunarodna organizacija rada i EBRD su uradili studiju o efektima pandemije na tržište rada Srbije, regiona i sveta. Prema toj studiji u drugom tromesečju, kada je zabeležen največi pad ekonomske aktivnosti, u Srbiji je zabeležen gubitak radnih sati jednak 510.000 radnih mesta sa 60-časovnom radnom nedeljom. Ovo ne obuhvata samo one koji su ostali bez posla, već i one kojima je radno vreme skraćeno, koji su bili na prinudnim odmorima i onih koji su primali platu ali nisu radili. Ovo bi predstavljalo aproksimaciju gubitka za ekonomiju. Projekcija MMF-a što se tiče nezaposlenosti je da će u Srbiji ona iznositi 13,4 odsto u 2020. i 13 odsto u 2021. godini. Ceo region prema projekciji Fonda će imati dvocifrenu nezaposlenost u 2020. i 2021. godini.

Na kraju, u 2021. godini očekuje se oporavak kako globalne tako i regionalne ekonomije. Ipak, prema projekciji MMF-a nijedna država regiona neće se vratiti na nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. pre kraja 2021. godine osim Srbije koja bi to trebalo da učini prema projekciji već u prvoj polovini godine.


Svi zainteresovani mogu se priključiti BESPLATNO na OVOM linku, uz aktivno učešće u dijeljenju informacija sa ostalim članovima! Pristupiti možete jednostavno i porukom na naš Viber broj + 387 62 59 69 79