“Otvoreni Balkan” još otvoren za BiH ali ga mi ne želimo
Zvanični Beograd, Skoplje i Tirana danas će u Tirani napraviti prvi važan korak ka potpunoj regionalnoj integraciji ove tri zemlje na zapadnom Balkanu, a Sarajevo, Podgorica i Priština, svako iz svog razloga, odbijaju da se pridruže ovoj inicijativi.
Najvažniji sporazum, koji će potpisati Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, Edi Rama, premijer Albanije, i Zoran Zaev, premijer Sjeverne Makedonije, odnosi se na međusobno priznavanje radnih dozvola, čime će se otvoriti put ka jedinstvenom tržištu rada. Ostali sporazumi trebalo bi da olakšaju prelazak granice, ubrzaju kretanje robe, usluga i kapitala kroz ove zemlje.
Problemi i otpori priključivanju BiH ovoj inicijativi nastali su mnogo prije političke krize koju je izazvao Valentin Incko, bivši visoki predstavnik, nametanjem zabrane negiranja genocida. Prvenstveno, politički predstavnici iz Sarajeva smatraju da bi ovom inicijativom dominirala Srbija, s čime se ne slažu čak ni SAD, koje zdušno podržavaju “Otvoreni Balkan”, što je nedavno na medijskom brifingu s bh. novinarima, kojem su prisustvovale i “Nezavisne novine”, potvrdio i Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan. Međutim, on je rekao da SAD ne žele o ovoj inicijativi razgovarati u BiH jer ova zemlja zbog korupcije, političke krize i dezintegrativnih procesa nije sposobna da joj se priključi čak i kada bi htjela.
“Jednostavno ne biste mogli funkcionisati. Zato o ‘Otvorenom Balkanu’ ovdje ne treba ni razgovarati jer se ne možete kvalifikovati”, rekao je on.
Na pitanje novinara iz Sarajeva da li postoji opasnost da se “Otvoreni Balkan” pretvori u dominaciju Srbije, Eskobar je rekao da SAD “Otvoreni Balkan” podržavaju sve dok se radi o naporu na ekonomskoj integraciji regiona, što je sada slučaj.
“Sve dok je otvoren za sve i sve dok diže pravni i regulatorni sistem zemalja na evropski nivo i sve dok promoviše principe poštene i otvorene trgovine, mi ćemo ga podržati”, rekao je on.
Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, kaže za “Nezavisne novine” da bi upravo podrška SAD ovoj inicijativi mogla biti faktor koji će donijeti uspjeh. Topićeva takođe ukazuje na činjenicu da Angela Merkel više nije kancelarka Njemačke, a ona je snažno gurala inicijativu “Berlinski proces”, koja je veoma slična inicijativi “Otvoreni Balkan”.
“Odlazak Angele Merkel svakako će donijeti i promjene i pristup u nekim inicijativama koje je ona pokrenula, pa bih rekla da kad odete u političku penziju, sa sobom i odnosite političku moć kojom ste opčinjavali partnere”, kaže ona. Inače, važno je reći da EU zvanično ne podržava “Otvoreni Balkan” jer ona ima vlastitu inicijativu “Zajedničko regionalno tržište”, ali, kako nam je nedavno rečeno na neformalnom brifingu sa evropskim diplomatama, sve ove inicijative se zasnivaju na evropskim standardima i za podršku trebaju evropski novac, pa postoji prostor da se sve one objedine.
Faris Kočan, politički analitičar iz Slovenije i ekspert za integraciju zapadnog Balkana u EU, kaže da je “Otvoreni Balkan” važan u kontekstu zamora EU proširenjem.
“‘Otvoreni Balkan’ dolazi kao jedna platforma za regionalizaciju zapadnog Balkana, koja će biti vođena kroz lokalne vlade zemalja regiona i na osnovu pravila primjenjivih na zajedničkom tržištu EU. To je jako bitno za takozvanu faznu integraciju”, rekao je Kočan za “Nezavisne novine”.
I on, poput Eskobara, smatra da je važno da Srbija pokaže da joj je zaista stalo do regionalne saradnje, te da će u tom slučaju i EU prići na stranu Srbije.
“EU bi u inicijativu mogla ući sa logikom mrkvice i štapa; to znači da bi kooperativne zemlje mogla nagraditi ekonomskom integracijom ovih zemlja, a štapom ‘kazniti’ zemlje koje neće ući u takvu vrste saradnje”, zaključio je Kočan.
