Znate li priču o policajcu Harizu Nurkiću: “Sam pretukao 14 osoba”

Otac ponajboljeg košarkaša Portlanda, Hariz Nurkić, bio je policajac u Tuzli. Mrcina od 213 centimetara i više od 200 kilograma. Košarkaški menadžer Enes Trnovčević jednog je dana pročitao članak u novinama o stanovitom tuzlanskom policajcu Harizu Nurkiću.

Hariz Nurkić je dugogodišnji policajac MUP-a Tuzlanskog Kantona.

– Bosanski policajac Hariz Nurkić u tučnjavi je sam prebio 14 osoba – stajalo je u tekstu. Trnovčević je odmah sljedećeg dana krenuo u Tuzlu i susreo se s Harizom Nurkićem. Prva stvar koju ga je pitao bila je: ”Imate li sina?”

Po Jukinim Živinicama još se priča legenda o tome kako je policajac Hariz Nurkić pretukao 14 ljudi nečasnih namjera.

– Sačekalo ga je 14 ljudi, no svi su završili na hitnoj. Slučaj je bio u novinama i nagnao je agenta da potraži mog oca i da ga pita ima li sina.

Jusuf Nurkić tada je bio 14-godišnji dječak i nikad nije trenirao košarku. Enes Trnovčević ga je odveo u Sloveniju i pružio mu priliku u Pivovarni Laško. Mladi Jusuf je tu priliku iskoristio. Jusuf je kasnije potvrdio tu priču, jedino nije siguran u onaj dio da mu je otac pretukao 14 osoba, ali kaže da vjeruje kako je to Hariz mogao napraviti.

– Milion je nekih zahtjeva koje ne mogu ispuniti, ne mogu svima udovoljiti. I ja radim za platu, nisam NBA zvijezda.

– Pogledao me, a ja sam tada bio normalne visine, ništa spektakularno. On je tada rekao: “Taj klinac će igrati u NBA”. Svi smo se samo nasmijali jer je to bilo ludo – rekao je Jusuf Nurkić.

Jusuf Nurkić nikad do tada nije igrao košarku. Nije znao ništa o pravilima, nije znao šutirati. Nije znao baš ništa. Međutim, bio je uporan i znatiželjan. Dobio je vrhunskog trenera koji ga je naučio osnove, a sve ostalo je historija.

Još jedna zanimljiva priča veže se za Jusufa i oca mu Hariza. Ona datira iz kolovoza 1994., kad je u ratnom vihoru u BiH u jednoj bolnici prije vremena rođena beba teška više od pet kilograma.

Doktori su zakazali hitan konzilij, bolnicom se brzo proširila vijest, gotovo svi su ostali u čudu. Nikome nije bilo jasno kako je nešto takvo moguće, posebno u vremenima kad su ljudi jedva preživljavali.

A kada se u hodniku pojavio sretan bebin otac, šef konzilija je samo odmahnuo rukom, promrmljavši doktorima: ”Ništa, otac mu je kao Tarzan, vratite se svojim poslovima.”

“Da, istina je cijela ta priča sa tučom i 14 ljudi koji su bili žrtve velikog opasnog policajca. Na taj način ljudi su došli i do mene, ali da stvar bude još bolja imam trinaestogodišnjeg brata koji je masivan. Već sada nosi broj patika 50! On je povukao na oca, opasan je klinac i na to sve je ljevak – izjavio je tada Nurkić”

“Profesionalac inače ga zovu Dugi. Znam lično za mito koje mu je nuđeno 200€ da propusti čovjeka koji je napravio malo zeznutiji prekršaj. Izvadio je iz džepa gutu para i rekao meni pare ne trebaju i završio u skladu sa zakonom.”